Ateroskleroza spada u najrasprostranjenije hronične procese u savremenoj medicini i predstavlja osnovni pokretač najvećeg broja srčanih i vaskularnih oboljenja. Razvija se tiho, godinama pre pojave prvih simptoma, zbog čega veliki broj ljudi i ne zna da je proces već u toku. Kardiovaskularna oboljenja, čiji je najčešći uzrok upravo ovaj proces, odgovorna su za oko 17,9 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, odnosno za skoro trećinu svih smrtnih ishoda [1]. U nastavku teksta objašnjavamo šta se tačno dešava u zidu krvnog suda, koji faktori najviše doprinose njegovom nastanku, kako se prepoznaju simptomi u zavisnosti od zahvaćenog dela organizma, kao i kako redovna fizička aktivnost i izbalansirana ishrana pomažu da se proces uspori.
Ateroskleroza predstavlja hronično oboljenje arterijskog zida, nastalo usled taloženja masnih naslaga, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci u unutrašnjem sloju krvnog suda. Vremenom se te naslage pretvaraju u takozvani plak, koji zadebljava zid i sužava prohodnost suda, otežavajući protok krvi ka organima i tkivima [2].
Danas se ateroskleroza posmatra prevashodno kao hronična inflamatorna bolest, a ne samo kao mehaničko „začepljenje cevi”. Proces počinje oštećenjem unutrašnjeg sloja arterijskog zida (endotela), nakon čega imunske ćelije prodiru u krvni sud, dolazi do nakupljanja lipida i postepenog stvaranja fibrozno-masnog plaka [3, 4]. Ovaj proces ume da započne veoma rano, čak i u detinjstvu, ali klinički simptomi se najčešće javljaju tek posle nekoliko decenija tihog napredovanja, pri čemu je samo starenje nezavisan faktor rizika za razvoj ovog oboljenja [3, 4].
Proces obično prolazi kroz nekoliko faza. Na samom početku nastaje takozvana masna pruga (fatty streak) – sitno nakupljanje lipida u arterijskom zidu. Ona se javlja već u detinjstvu i samo po sebi ne izaziva simptome [4]. Kako se nakupljanje lipida i imunskih ćelija nastavlja, stvara se fibrozni plak sa čvrstom kapom od vezivnog tkiva, koja odvaja masno jezgro od krvotoka. Ako ta kapa postane tanka i nestabilna, plak ume da pukne, čime nastupa prekretnica u prirodnom toku oboljenja i najčešći neposredni uzrok akutnih događaja poput infarkta ili moždanog udara [3, 4].
Kako ateroskleroza po pravilu zahvata veći broj krvnih sudova istovremeno, njene posledice se ispoljavaju na srcu, mozgu, bubrezima, crevima ili ekstremitetima, u zavisnosti od stepena suženosti pojedinih sudova.
Nastanak ateroskleroze je uvek rezultat kombinacije genetske predispozicije i faktora životnog stila. Neki faktori rizika se ne mogu promeniti, poput starosti, pola i nasleđa, dok su drugi u velikoj meri pod kontrolom pojedinca i predstavljaju osnovu za prevenciju [5]. Pored tri najznačajnija faktora rizika koja detaljnije obrađujemo u nastavku, na razvoj ovog procesa značajno utiču i dijabetes melitus, gojaznost i sedentaran način života. Kod osoba sa dijabetesom, hronično povišen šećer u krvi dodatno oštećuje arterijski zid i ubrzava aterogenezu, čime ova grupa pacijenata biva izložena povećanom riziku od koronarne bolesti, moždanog udara i oboljenja perifernih krvnih sudova [5].
Povišen nivo LDL holesterola u krvi već skoro čitav vek predstavlja jedan od najbolje dokumentovanih uzroka ovog oboljenja [3]. Kada je LDL holesterol hronično povišen, njegove čestice prodiru u arterijski zid, gde podležu oksidaciji i drugim hemijskim promenama, čime postaju još štetnije za krvni sud [6]. Genetske studije dodatno potvrđuju da je LDL holesterol direktan uzročni faktor ateroskleroze, jer varijante gena koje utiču na njegov nivo u krvi istovremeno menjaju i rizik od koronarne bolesti [6].
Pored LDL holesterola, povišeni trigliceridi takođe doprinose aterogenezi. Lipoproteini bogati trigliceridima zadržavaju se u arterijskom zidu i pokreću inflamatorni odgovor, ubrzavajući stvaranje plaka, naročito kod osoba sa metaboličkim sindromom ili dijabetesom tipa 2 [7].
Hipertenzija spada među najrasprostranjenije modifikovane faktore rizika za razvoj ovog oboljenja [5]. Povišen pritisak u krvnim sudovima dovodi do mehaničkog stresa na zidu suda, čime se oštećuje endotel i pokreće oksidativni stres, stvarajući uslove pogodne za taloženje lipida i razvoj plaka [8]. Istraživanja pokazuju da hipertenzija i povišen holesterol deluju sinergijski, odnosno da njihovo istovremeno prisustvo ubrzava aterosklerotski proces znatno više nego kada je prisutan samo jedan od ova dva faktora [8].
Pušenje cigareta predstavlja jedan od najvažnijih faktora rizika; za razliku od genetike ili starosti, ovaj faktor je moguće u potpunosti ukloniti [9]. Sastojci duvanskog dima smanjuju raspoloživost azot-monoksida, supstance ključne za opuštanje krvnih sudova, i istovremeno pojačavaju oksidativni stres i hronične zapaljenske procese u arterijskom zidu [9]. Ovi mehanizmi deluju na sve faze aterogeneze, od najranijeg oštećenja endotela do nestabilnosti već formiranog plaka, zbog čega pušače dovode u povećan rizik od infarkta miokarda, moždanog udara i oboljenja perifernih krvnih sudova [9].
Kada se LDL čestice zadrže u unutrašnjem sloju arterijskog zida, dolazi do njihove oksidacije, a oksidovani LDL dodatno oštećuje endotelne ćelije i podstiče privlačenje monocita iz krvi u zid krvnog suda [6]. Ovi monociti se pretvaraju u makrofage koji „gutaju” masne čestice i formiraju takozvane penaste ćelije (foam cells), čineći jezgro ranog aterosklerotskog plaka [6].
Paralelno s tim, oksidovani LDL smanjuje raspoloživost azot-monoksida, usled čega krvni sud gubi sposobnost da se adekvatno širi i skuplja u zavisnosti od potreba organizma [6][10]. Ovaj gubitak elastičnosti i funkcionalnosti krvnog suda naziva se endotelna disfunkcija i predstavlja jedan od najranijih merljivih znakova aterogeneze, javljajući se i pre nego plak postane vidljiv na snimcima [10]. Osim holesterola, sličan uticaj na endotel imaju i povišen krvni pritisak i sastojci duvanskog dima, čime se objašnjava zašto se ovi faktori rizika u kliničkoj praksi retko javljaju izolovano – oni dele zajedničke mehanizme oštećenja arterijskog zida i međusobno pojačavaju štetno dejstvo [8][9].
Ateroskleroza je često potpuno bez simptoma dok se lumen krvnog suda značajno ne suzi, ponekad i preko 70 procenata [11]. Kada simptomi ipak nastanu, njihova priroda direktno zavisi od toga koji je sud zahvaćen.
Suženje karotidnih arterija ili krvnih sudova mozga ume da izazove prolazne ishemijske napade, koji se ispoljavaju kao iznenadna slabost jedne strane tela, poremećaj govora, gubitak vida na jednom oku ili gubitak ravnoteže, a simptomi obično traju svega nekoliko minuta do sat vremena [12]. Iako su prolazni, ovi napadi predstavljaju ozbiljno upozorenje, jer značajno povećavaju rizik od moždanog udara u narednim danima [12].
Kada su sužene koronarne arterije, najčešći simptom je angina pektoris, odnosno osećaj stezanja, pritiska ili težine u grudima koji se javlja pri fizičkom naporu ili stresu, a smiruje se u mirovanju [11]. Angina ume da se širi ka ruci, vratu, vilici ili leđima, a prate je i nedostatak vazduha, znojenje, mučnina ili osećaj lupanja srca [11]. Važno je napomenuti da kod velikog broja ljudi suženje koronarnih krvnih sudova ostaje bez simptoma sve do trenutka akutnog događaja poput infarkta miokarda [11].
Ateroskleroza creva, odnosno hronična mezenterijalna ishemija, ispoljava se karakterističnim bolom u trbuhu koji se javlja 15 do 30 minuta nakon obroka i ume da traje i do nekoliko sati, a naziva se „abdominalna angina” [13]. Zbog straha od bola, obolele osobe često počinju da izbegavaju hranu, usled čega dolazi do značajnog i nenamernog gubitka telesne mase [13]. Mogu se javiti i mučnina, nadutost i promene u radu creva.
Suženje bubrežnih arterija najčešće se ispoljava kao teško regulisan visok krvni pritisak, naročito kada se on pojavi iznenada kod starijih osoba ili kada dotadašnja terapija za hipertenziju prestane da bude efikasna [14]. U težim slučajevima dolazi do naglog nakupljanja tečnosti u plućima i pogoršanja funkcije bubrega [14].
Bolest perifernih arterija ispoljava se pojavom bola i grčeva u mišićima nogu tokom hoda, koji se povlači nakon kraćeg odmora, a naziva se intermitentna klaudikacija [15]. Kako bolest napreduje, mogu se javiti i hladnoća stopala, bledilo kože, slabiji ili odsutan puls, kao i rane koje sporo zarastaju [15].
Ateroskleroza se klasifikuje prema tipu krvnog suda ili grupi sudova koja je najviše zahvaćena procesom. Iako je u pitanju jedan te isti patofiziološki proces, klinička slika i ozbiljnost posledica zavise od toga da li je zahvaćen organ sa bogatom kolateralnom cirkulacijom, poput creva, ili organ kod kog i kratkotrajni prekid dotoka krvi ume da izazove trajno oštećenje, poput mozga i srca.
Nastaje usled ateroskleroze krvnih sudova zaduženih za snabdevanje srčanog mišića krvlju. Predstavlja najčešći oblik aterosklerotskog oboljenja i vodeći je uzrok smrti kod osoba starijih od 35 godina u razvijenim zemljama [11].
Odnosi se na suženje karotidnih arterija u vratu, zaduženih za dovod krvi do mozga. Ova vrsta aterosklerotskog oboljenja predstavlja jedan od vodećih uzroka ishemijskog moždanog udara, posebno kada dođe do pucanja nestabilnog plaka i stvaranja ugruška [12].
Zahvata arterije nogu, a ređe i ruku, i pogađa preko 200 miliona ljudi širom sveta, posebno starije osobe, dijabetičare i pušače [15]. Osobe sa ovim oblikom oboljenja često imaju izraženu aterosklerozu i na drugim mestima u organizmu, uključujući srce i mozak [15].
Odgovorna je za veliku većinu slučajeva suženja bubrežnih arterija i predstavlja jedan od važnijih, često nedovoljno prepoznatih uzroka sekundarne hipertenzije [14]. Osobe sa ovim oblikom oboljenja obično imaju izraženu aterosklerozu i u drugim delovima krvožilnog sistema [14].
Zahvata arterije zadužene za snabdevanje creva krvlju. Zbog bogate kolateralne cirkulacije u trbušnoj duplji, simptomi se najčešće javljaju tek kada su zahvaćene najmanje dve od tri glavne arterije creva, zbog čega ova vrsta oboljenja postaje posebno podmukla i teška za pravovremeno prepoznavanje [13].
Kada aterosklerotski plak postane nestabilan i pukne, na tom mestu se brzo stvara ugrušak koji ume potpuno da zatvori krvni sud. Upravo je to najčešći neposredni mehanizam nastanka infarkta miokarda i ishemijskog moždanog udara [16]. Razmere ovog problema su velike – procenjuje se da je koronarna bolest srca 2022. godine pogađala oko 315 miliona ljudi širom sveta, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama svakih 40 sekundi dogodi po jedan srčani udar [11]. Osim akutnih događaja, dugotrajno suženje krvnih sudova ume dovesti i do hroničnih posledica poput slabljenja zida suda i stvaranja aneurizme, hroničnog oboljenja bubrega usled smanjenog protoka krvi, kao i gangrene i potrebe za amputacijom ekstremiteta u uznapredovalom oboljenju perifernih krvnih sudova [2][15]. Ovaj proces takođe ume dovesti do poremećaja srčanog ritma i postepenog razvoja srčane insuficijencije, usled dugotrajnog nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića kiseonikom [2]. Rizik od navedenih komplikacija dodatno raste ukoliko je istovremeno prisutno više faktora rizika, poput kombinacije povišenog holesterola, hipertenzije i pušenja, jer ovi faktori deluju sinergijski na sve faze aterosklerotskog procesa [5, 8].
Iako se genetska predispozicija i starost ne mogu promeniti, veliki broj naučnih dokaza pokazuje da promena životnih navika značajno usporava napredovanje ovog procesa i smanjuje rizik od njegovih komplikacija.
Redovna aerobna fizička aktivnost dovodi do merljivih poboljšanja lipidnog profila. Analiza koja je obuhvatila 52 studije o vežbanju pokazala je prosečno povećanje HDL holesterola od 4,6 odsto, uz smanjenje triglicerida za 3,7 odsto i LDL holesterola za 5 odsto [1]. Novije istraživanje, obuhvativši 34 kliničke studije i više od 2.400 ispitanika, pokazalo je da aerobno vežbanje značajno smanjuje debljinu zida karotidne arterije (cIMT), čime se ubraja među najranije pokazatelje ovog procesa merljive ultrazvukom [1]. Pored uticaja na lipide, fizička aktivnost poboljšava funkciju endotela i smanjuje hronične zapaljenske procese, dva ključna mehanizma u nastanku aterosklerotskog plaka [1].
Ishrana predstavlja jedan od stubova prevencije ovog oboljenja. Obimna analiza koja je obuhvatila 87 studija i preko 1,4 miliona ispitanika pokazala je da veća privrženost mediteranskom obrascu ishrane dosledno smanjuje rizik od oboljenja perifernih krvnih sudova, koronarne bolesti srca, moždanog udara i smrtnosti povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima [17]. Dodatna analiza kliničkih studija pokazala je da mediteranski način ishrane smanjuje verovatnoću ozbiljnih kardiovaskularnih događaja za gotovo polovinu u odnosu na kontrolnu ishranu [17]. Kako je uticaj ishrane na aterosklerozu opsežna tema koja zaslužuje detaljniju obradu, konkretne smernice i namirnice od pomoći u prevenciji komplikacija pogledajte u tekstu ateroskleroza ishrana.
Kolagen je najzastupljeniji protein u ljudskom telu i čini strukturni oslonac kože, zglobova, kostiju, tetiva, ali i zida krvnih sudova. U samom krvnom sudu, kolagen zajedno sa elastinom čini vezivno tkivo koje mu daje čvrstinu i sposobnost da izdrži pritisak krvi bez prekomernog širenja [18]. Kako telo sa godinama prirodno proizvodi sve manje sopstvenog kolagena, unos kolagena putem ishrane ili suplementacije postaje sve značajniji za očuvanje elastičnosti kože, pokretljivosti zglobova i opšte vitalnosti vezivnog tkiva.
Pharma Intelligence ElastIQ riblji kolagen izdvaja se po visokoj bioraspoloživosti – prema pojedinim naučnim istraživanjima, riblji kolagen ima manju molekulsku masu peptida u odnosu na goveđi kolagen, čime mu je olakšana apsorpcija u crevima [19]. Zahvaljujući tome, ElastIQ je pogodan izbor za osobe koje žele brže vidljive rezultate na koži, zglobovima i kosi, kao i za one kojima svakodnevna ishrana ne obezbeđuje dovoljne količine kolagena. Ako želite da vašem organizmu obezbedite kvalitetan izvor kolagena visoke apsorpcije, pogledajte ponudu ElastIQ ribljeg kolagena i pronađite proizvod koji odgovara vašim potrebama.
Bol ili stezanje u grudima, iznenadnu slabost jedne strane tela, poremećaj govora ili vida, bol u nogama pri hodu koji se povlači u mirovanju, kao i naglo pogoršanje ranije dobro regulisanog krvnog pritiska, nikada ne treba ignorisati, već potražiti lekarski pregled u najkraćem mogućem roku.
Rizik je povećan kod starijih osoba, muškaraca, žena u postmenopauzi, osoba sa porodičnom istorijom kardiovaskularnih oboljenja, kao i kod onih koji imaju povišen holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, sedeći način života ili puše.
Potpuno zatvaranje arterije ume dovesti do infarkta miokarda, ishemijskog moždanog udara, akutnog gubitka cirkulacije u nozi ili creva, dok hronično suženje ume izazvati anginu pektoris, hroničnu bubrežnu bolest ili trajno oštećenje tkiva usled nedovoljnog snabdevanja kiseonikom.
Da. Naučni dokazi pokazuju da redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu značajno poboljšati lipidni profil, funkciju endotela i debljinu zida arterije, čime se usporava dalji razvoj ovog procesa.
Da. Hronični psihološki stres podstiče lučenje hormona stresa i pojačava hronične zapaljenske procese u zidu arterije, čime, prema više naučnih pregleda, predstavlja nezavisan faktor rizika za razvoj i progresiju ovog oboljenja.
Genetika ima značajnu ulogu – procenjuje se da nasledni faktori čine između 40 i 60 odsto ukupnog rizika od koronarne bolesti srca, dok pozitivna porodična istorija dodatno povećava verovatnoću ranog nastanka ovog oboljenja, nezavisno od drugih poznatih faktora rizika.
ElastIQ riblji kolagen podržava vezivno tkivo u organizmu, doprinoseći elastičnosti kože, pokretljivosti zglobova i vitalnosti kose. Zahvaljujući visokoj bioraspoloživosti ribljeg kolagena, redovan unos ovog proizvoda predstavlja praktičan način da nadoknadite kolagen koji telo sa godinama sve manje proizvodi samo. Za detaljne informacije o sastavu, načinu upotrebe i preporučenoj dnevnoj dozi, pogledajte zvaničnu stranicu proizvoda na sajtu Pharma Intelligence.
[2] Atherosclerosis: Symptoms, Causes & Treatment
[4] Inflammation in atherosclerosis: pathophysiology and mechanisms | Cell Death & Disease
[5] Hypertension as a risk factor for atherosclerosis: Cardiovascular risk assessment – PMC
[6] The Role of Endothelial Cells in Atherosclerosis – The American Journal of Pathology
[8] Hypertension and the Pathogenesis of Atherosclerosis | Hypertension
[9] Cigarette Smoking and Atherosclerotic Cardiovascular Disease – PMC
[10] Endothelial dysfunction in atherosclerosis: from classical pathways to emerging mechanisms
[11] Coronary Artery Disease Symptoms: Angina, What To Do, and More
[13] Chronic Mesenteric Ischemia: Diagnosis and Treatment – PMC
[14] Atherosclerotic Renal Artery Stenosis: A Review – PMC
[15] Intermittent Claudication – StatPearls – NCBI Bookshelf
[16] From Atherosclerotic Plaque to Myocardial Infarction—The Leading Cause of Coronary Artery Occlusion
[20] Relationship between stress and coronary artery disease: A comprehensive review – PMC
