Bol u kostima je osećaj koji mnogi ljudi prvo povežu sa bolom u mišićima ili zglobovima, iako se radi o suštinski drugačijoj vrsti nelagodnosti koja dolazi iz dubljih, tvrdih struktura skeleta. Ova vrsta bola može biti posledica banalne preopterećenosti, ali ponekad predstavlja i signal da je u telu poremećen neki od procesa koji su odgovorni za izgradnju i obnavljanje koštanog tkiva. Zato je važno znati kako se bol u kostima manifestuje, koja stanja ga najčešće prate i kada je vreme da se potraži stručna pomoć. U nastavku teksta donosimo pregled uzroka, simptoma, tretmana i prevencije bola u kostima.
Kosti čine čvrst, ali živ i metabolički aktivan deo organizma. One predstavljaju nosivu konstrukciju tela, štite unutrašnje organe, omogućavaju pokret u saradnji sa mišićima i zglobovima i služe kao rezervoar minerala poput kalcijuma i fosfata. Unutar koštane srži odvija se i stvaranje krvnih ćelija, što kosti čini ključnim za rad celog organizma, a ne samo za njegovu mehaničku stabilnost.
Koštano tkivo se neprestano obnavlja kroz proces koji se naziva koštana pregradnja – stare ćelije se razgrađuju, a nove se formiraju, čime se održava ravnoteža gustine i čvrstine kosti. Kada se ovaj proces poremeti, bilo usled starenja, hormonskih promena, nedostatka hranljivih materija ili bolesti, kost postaje podložnija oštećenjima, a samim tim i bolu.
Bol u kostima nastaje kada se aktiviraju specijalizovana nervna vlakna koja se nalaze u periostu (opni koja oblaže kost), koštanoj srži i samom korteksu kosti. Ova vlakna reaguju na mehanički pritisak, promenu kiselosti tkiva i povišen pritisak unutar kosti, a nakon aktivacije mogu postati dodatno osetljiva usled delovanja zapaljenskih supstanci koje telo oslobađa kao odgovor na oštećenje ili bolest (1). Ukoliko se ovaj proces produži, nervna vlakna mogu se umnožiti i postati gušće raspoređena unutar kosti, što je čini još osetljivijom na nadražaje koji inače ne bi izazvali bol (1).
Naučnici danas ovu pojavu posmatraju kao složen fenomen u kojem učestvuju koštane ćelije (osteoblasti i osteoklasti), imunske ćelije i periferni nervni sistem, a istraživanja ukazuju da bolje razumevanje ovih mehanizama može pomoći u razvoju ciljanijih terapija (2). Drugim rečima, ovaj simptom nije slučajna pojava – bolovi u kostima su posledica realnih bioloških promena u tkivu, što ih razlikuje od bolova koji potiču isključivo iz mišića ili mekih tkiva oko zgloba.
Ljudi koji opisuju ovaj simptom najčešće ga karakterišu kao dubok, tup i konstantan osećaj koji je teško tačno lokalizovati, za razliku od mišićnog ili zglobnog bola koji je obično oštriji i vezan za pokret određene mišićne grupe ili konkretnog zgloba. Bolovi u kostima se često pogoršavaju noću ili u mirovanju, dok bolovi u mišićima i zglobovima tipično reaguju na opterećenje i smiruju se odmorom (3).
Najjednostavniji način da se ova vrsta bola razlikuje od drugih jeste praćenje obrasca: ukoliko bol ne popušta čak ni dok je deo tela potpuno opušten, ako je praćen osećajem pritiska iznutra ili ako se javlja na tačno određenom mestu bez vidljive povrede ili otoka zgloba, veća je verovatnoća da poreklo bola leži u samoj kosti, a ne u okolnim mekim tkivima ili zglobovima. Intenzitet može varirati od blage nelagodnosti do izrazito jakog bola koji ometa svakodnevne aktivnosti i san.
Bol u kostima retko ima jedan jedinstven uzrok – iza njega mogu stajati sasvim bezazlena stanja, ali i ona koja zahtevaju ozbiljniju medicinsku pažnju. U nastavku izdvajamo najčešća stanja koja dovode do ove vrste bola, od običnih povreda i preopterećenja, preko degenerativnih i reumatskih bolesti, do nedostatka vitamina i minerala i, u ređim slučajevima, malignih oboljenja. Poznavanje ovih razlika pomaže da se lakše proceni da li je bol posledica privremenog opterećenja ili znak da je potrebno javiti se lekaru.
Direktne povrede poput preloma, naprslina i udaraca predstavljaju najočigledniji uzrok ovog stanja. Međutim, bol se može javiti i bez akutne traume, usled ponavljanog mehaničkog opterećenja koje dovodi do mikrooštećenja u kosti – stanja poznatog kao stresni prelom, tipičnog za sportiste i osobe koje naglo povećaju intenzitet fizičke aktivnosti, posebno onu koja dodatno opterećuje zglobove.
Vremenom, usled starenja ili smanjenja gustine koštanog tkiva, kosti postaju krhkije i podložnije bolu čak i pri uobičajenim svakodnevnim aktivnostima. Stanja poput osteoporoze i osteopenije spadaju u ovu grupu, a istraživanja pokazuju da su biohemijski poremećaji i promene u interakciji mišića i kostiju usko povezani sa razvojem hroničnih simptoma kod osoba sa smanjenom koštanom masom (4).
Pojedina reumatska oboljenja dovode do hroničnog zapaljenja koje prvenstveno pogađa zglobove, ali se vremenom može proširiti i na samu kost, izazivajući bol koji je često praćen ukočenošću zglobova, posebno ujutru ili nakon dužeg mirovanja. Kod ovih stanja, simptomi se obično ne javljaju izolovano na jednom mestu, već se šire na više zglobova i regija tela istovremeno.
Bolovi u kostima mogu biti i znak da se u telu razvija maligni proces, bilo da je reč o primarnom tumoru kosti ili o metastazama koje su u kost stigle iz drugog organa – najčešće iz dojke, prostate, pluća ili bubrega (5). Ovaj tip simptoma ima specifičan obrazac: u početku se javlja povremeno i podseća na simptome artritisa ili istegnutog zgloba, da bi vremenom postao konstantan, čak i tokom mirovanja (6). Bolovi koji se pogoršavaju noću i ne popuštaju u ležećem položaju predstavljaju jedan od ključnih upozoravajućih znakova koje treba ozbiljno shvatiti (7).
Nedostatak vitamina D je jedan od najčešćih, a često i previđenih uzroka mišićno-koštanih bolova. Studije pokazuju da veliki procenat pacijenata koji se žale na hronične, nespecifične bolove u kostima i mišićima ima nizak nivo vitamina D u krvi, a nadoknada ovog vitamina kod značajnog broja pacijenata dovodi do smanjenja intenziteta navedenih simptoma (8). Sistematski pregled literature takođe ukazuje na povezanost niskog nivoa vitamina D sa hroničnim mišićno-koštanim bolovima, iako rezultati pojedinačnih studija nisu u potpunosti usaglašeni, što govori da je reč o jednom od više faktora koji zajedno doprinose pojavi ovih simptoma (9).
Pored samog bola, ovo stanje često prati i niz pratećih simptoma koji mogu pomoći u proceni ozbiljnosti problema. Njihova kombinacija, trajanje i intenzitet često ukazuju na to da li je reč o običnom preopterećenju ili o stanju koje zahteva dodatnu medicinsku procenu. U nastavku izdvajamo simptome na koje je najvažnije obratiti pažnju.
Ovaj simptom često ograničava obim pokreta u susednom zglobu ili regiji, jer telo nesvesno izbegava položaje i aktivnosti koje pojačavaju nelagodnost u zglobu i okolnom tkivu.
Pogoršanje bolova tokom noći predstavlja jedan od karakterističnih simptoma koji ovaj tip bola razlikuje od običnog mišićnog umora, a posebno je izraženo kod ozbiljnijih stanja poput koštanih metastaza (6) (10).
Kod povreda, zapaljenskih procesa i pojedinih tumorskih stanja, ovi simptomi mogu biti praćeni vidljivim otokom, osetljivošću na dodir i lokalnim povišenjem temperature kože, naročito ako je u blizini zahvaćen i susedni zglob.
Ukoliko bol traje danima ili nedeljama i ne smanjuje se odmorom, to ukazuje da se ne radi o prostom mišićnom naprezanju, već da je potrebna detaljnija medicinska procena uzroka.
Ukoliko se bolovi javljaju istovremeno na više mesta u telu, uz opštu slabost, umor ili gubitak telesne mase, ovakva kombinacija simptoma zahteva hitniju lekarsku procenu, jer može ukazivati na sistemski proces koji zahvata ceo organizam.
Pristup lečenju ovog stanja zavisi od osnovnog uzroka, ali fizikalna terapija ima značajnu ulogu u smanjenju bolova i poboljšanju funkcije kostiju i zglobova kod velikog broja mišićno-koštanih stanja, posebno kao alternativa dugotrajnoj upotrebi lekova protiv bolova koji nose rizik od neželjenih efekata (1).
Terapija laserom niskog intenziteta (LLLT) koristi se kao neinvazivna metoda za smanjenje bolova kod različitih mišićno-koštanih poremećaja. Metaanalize randomizovanih kliničkih studija pokazuju da ova terapija može imati pozitivan efekat na smanjenje bolova kod pacijenata sa mišićno-koštanim tegobama, iako se efekat razlikuje u zavisnosti od primenjenih parametara i mesta primene (11).
Elektroterapija podrazumeva primenu kontrolisanih električnih impulsa kroz kožu radi smanjenja bolova i stimulacije mišića koji okružuju bolnu regiju. Ova metoda se često kombinuje sa drugim fizikalnim modalitetima kako bi se postigao bolji ukupan efekat na funkciju i smanjenje bolova.
Pulsna elektromagnetna terapija (PEMF) pokazala se korisnom u podsticanju zarastanja kostiju i smanjenju bolova, posebno kod fraktura i degenerativnih stanja. Metaanaliza randomizovanih kontrolisanih studija pokazala je da primena PEMF terapije povećava stopu zarastanja preloma i smanjuje intenzitet bolova kod pacijenata, iako su autori naglasili potrebu za dodatnim, kvalitetnijim istraživanjima (12). Magnetoterapija deluje tako što podstiče ćelijsku aktivnost i poboljšava snabdevanje tkiva kiseonikom, bez izazivanja toplotnog efekta.
Kineziterapija, odnosno terapijsko vežbanje pod nadzorom stručnog lica, predstavlja jedan od temelja rehabilitacije kod bola povezanog sa kostima i zglobovima. Programi vežbanja prilagođeni stanju pacijenta doprinose jačanju mišića koji podržavaju kost, poboljšanju pokretljivosti i, dugoročno, očuvanju koštane gustine.
Pored navedenih metoda, u tretmanu ovih simptoma često se primenjuju i mobilizacija zglobova, mekotkivne tehnike poput masaže i miofascijalnog opuštanja, terapija toplotom i hladnoćom, kao i edukacija pacijenta o pravilnom držanju tela i postepenom vraćanju fizičkoj aktivnosti koja opterećuje zglobove. Kombinovanje više pristupa istovremeno najčešće daje bolje rezultate nego primena samo jedne metode.
Iako se svi uzroci bola u kostima ne mogu u potpunosti izbeći, veliki broj njih moguće je sprečiti ili ublažiti svakodnevnim navikama. Pravilna briga o telu, prilagođena ishrana i redovna fizička aktivnost predstavljaju osnovu prevencije i doprinose dugoročnom očuvanju zdravlja kostiju i zglobova. U nastavku donosimo nekoliko konkretnih koraka koji mogu pomoći da se ova vrsta bola spreči ili svede na minimum.
Dugotrajno loše držanje tela neravnomerno opterećuje kosti i zglobove, što vremenom može doprineti pojavi bola. Svesno održavanje pravilnog položaja tokom sedenja, stajanja i podizanja tereta smanjuje nepotreban pritisak na osetljive delove skeleta.
Redovna fizička aktivnost, a posebno vežbe sa opterećenjem sopstvenom težinom i vežbe snage, pokazala se efikasnom u očuvanju i povećanju gustine kostiju kod osoba sa osteopenijom i osteoporozom. Sistematski pregledi i mreže metaanaliza pokazuju da različiti tipovi vežbanja imaju pozitivan uticaj na gustinu kostiju kod osoba sa smanjenom koštanom masom, dok je vežbanje otporom posebno isticano kao efikasno za predele kuka i kičme (13).
Adekvatan unos proteina ima važnu ulogu u izgradnji i održavanju koštanog tkiva, jer obezbeđuje aminokiseline neophodne za sintezu koštanog matriksa i podstiče dejstvo faktora rasta koji doprinose jačanju kostiju. Stručni konsenzus dokument zasnovan na pregledu dostupnih sistematskih pregleda navodi da viši unos proteina, uz dovoljan unos kalcijuma, kod starijih osoba sa osteoporozom prati veća gustina kostiju i sporiji gubitak koštane mase (14). Pored proteina, ishrana bogata kalcijumom, vitaminom D i drugim mineralima poput magnezijuma i fosfora predstavlja temelj zdravlja koštano mišićnog sistema.
Kod osoba kod kojih se ishranom ne mogu zadovoljiti sve potrebe organizma, suplementacija određenim nutrijentima može biti od velike koristi. Posebno se izdvaja unos kolagenih peptida – klinička istraživanja na ženama u postmenopauzi pokazala su da svakodnevni unos specifičnih kolagenih peptida tokom dvanaest meseci značajno povećava gustinu kostiju u predelu kuka i kičme, uz povoljnu promenu markera koštanog metabolizma u korist izgradnje kosti (15). Metaanaliza više randomizovanih studija takođe potvrđuje da kombinacija kolagenih peptida sa kalcijumom i vitaminom D dovodi do izraženijeg poboljšanja gustine kostiju u poređenju sa samim kalcijumom i vitaminom D (16).
Kada je reč o podršci koštano mišićnom sistemu, sastav proizvoda igra ključnu ulogu, posebno kada je cilj očuvanje zdravlja zglobova. ElastIQ riblji kolagen iz Pharma Intelligence asortimana osmišljen je kao dodatak ishrani koji kombinuje kolagene peptide sa dodatnim sastojcima namenjenim podršci zglobovima, kostima i vezivnom tkivu. Kolagen predstavlja glavni strukturni protein koji čini organski deo koštanog matriksa i hrskavice unutar zglobova, pa njegov adekvatan unos može biti koristan deo svakodnevne rutine osoba koje žele da očuvaju funkcionalnost svog tela, posebno uz aktivan način života ili u periodima kada su zglobovi izloženi pojačanom opterećenju.
Bolovi u kostima nastaju kada se nadraže nervna vlakna smeštena u periostu, koštanoj srži i korteksu kosti, najčešće usled povrede, zapaljenja, pritiska unutar kosti ili promena u koštanom metabolizmu. Uzroci ovih simptoma se kreću od preopterećenja i degenerativnih promena do nedostatka vitamina D i, u ređim slučajevima, malignih oboljenja.
Blagi, prolazni bolovi koji se javljaju nakon neuobičajenog fizičkog napora i koji se smanjuju odmorom i postepeno nestaju u roku od nekoliko dana, obično ne predstavljaju razlog za zabrinutost. Ovakvi simptomi su najčešće posledica privremenog preopterećenja, a ne ozbiljnog poremećaja u kosti.
Lekara treba potražiti ukoliko bolovi traju duže od nekoliko nedelja, ako se pogoršavaju noću ili u mirovanju, ako su praćeni otokom, opštom slabošću, gubitkom telesne mase ili ako se javljaju bez jasnog uzroka. Konstantni bolovi koji ne popuštaju ni u ležećem položaju spadaju u simptome koje ne treba zanemariti.
Naglo i preterano opterećenje, posebno bez prethodne pripreme, može privremeno pojačati simptome, naročito ako je osnovni uzrok povreda ili upalni proces. Međutim, umereno i postepeno uvođenje fizičke aktivnosti, prilagođeno stanju organizma, dugoročno doprinosi jačanju kostiju i smanjenju bolova.
Da. Adekvatan unos proteina, kalcijuma, vitamina D i drugih minerala, uz redovnu fizičku aktivnost, predstavlja jedan od najvažnijih faktora u održavanju gustine i čvrstine kostiju tokom celog života.
Ne postoji jedinstvena terapija koja odgovara svim pacijentima, jer pristup zavisi od uzroka bolova. Kombinacija kineziterapije, fizikalnih modaliteta poput laserske, elektro i magnetoterapije, kao i mekotkivnih tehnika, najčešće daje bolje rezultate od primene samo jedne metode.
Da, povremena pojava blagih simptoma tokom rehabilitacije nije neuobičajena, posebno kada se telo prilagođava povećanom obimu pokreta ili opterećenja. Ukoliko se intenzitet bolova značajno pojača ili produži, potrebno je o tome obavestiti terapeuta ili lekara radi prilagođavanja plana lečenja.
Iako se svi uzroci ne mogu u potpunosti sprečiti, rizik se može značajno smanjiti pravilnim držanjem tela, redovnom fizičkom aktivnošću, uravnoteženom ishranom i izbegavanjem naglih preopterećenja, čime se podržava prirodan proces koštane pregradnje.
Suplementacija određenim nutrijentima, poput vitamina D, kalcijuma i kolagenih peptida, može biti koristan deo šire strategije za podršku zdravlju kostiju i zglobova, posebno kod osoba sa utvrđenim nedostatkom ovih supstanci. Ipak, suplementacija ne zamenjuje medicinsku procenu uzroka bola, već predstavlja dopunu zdravim navikama i, po potrebi, propisanoj terapiji.
(1) Douwe Oostinga, Jasper G. Steverink, Albert J.M. van Wijck, Jorrit-Jan Verlaan, An understanding of bone pain: A narrative review, Bone, Volume 134, 2020, 115272, ISSN 8756-3282, https://doi.org/10.1016/j.bone.2020.115272
(2) Zhen, G., Fu, Y., Zhang, C. et al. Mechanisms of bone pain: Progress in research from bench to bedside. Bone Res 10, 44 (2022). https://doi.org/10.1038/s41413-022-00217-w
(3) Havelin J, King T. Mechanisms Underlying Bone and Joint Pain. Curr Osteoporos Rep. 2018 Dec;16(6):763-771. https://doi.org/10.1007/s11914-018-0493-1
(4) Iaconisi GN, Mancini R, Ricci V, Donati D, Sconza C, Marvulli R, Ranieri M, Megna M, Varrassi G, Della Tommasa S, Bernetti A, Capobianco L, Farì G. Biochemical Mechanisms and Rehabilitation Strategies in Osteoporosis-Related Pain: A Systematic Review. Clin Pract. 2024 Dec 19;14(6):2737-2758. https://doi.org/10.3390/clinpract14060216
(5) Zajączkowska R, Kocot-Kępska M, Leppert W, Wordliczek J. Bone Pain in Cancer Patients: Mechanisms and Current Treatment. Int J Mol Sci. 2019 Nov 30;20(23):6047. https://doi.org/10.3390/ijms20236047
(6) Bone Metastases | American Cancer Society. https://www.cancer.org/cancer/managing-cancer/advanced-cancer/bone-metastases.html
(7) Chin H, Kim J. Bone Metastasis: Concise Overview. Fed Pract. 2015 Feb;32(2):24-30
(8) Abbasi M, Hashemipour S, Hajmanuchehri F, Kazemifar AM. Is vitamin D deficiency associated with non specific musculoskeletal pain? Glob J Health Sci. 2012 Nov 11;5(1):107-11. https://doi.org/10.5539/gjhs.v5n1p107
(9) Relationship Between Serum Vitamin D Levels and Chronic Musculoskeletal Pain in Adults: A Systematic Review. PMC. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC11643417/
(10) What Does Bone Metastases Feel Like? Your FAQs. https://www.healthline.com/health/cancer/what-does-bone-metastases-feel-like
(11) Alonso-Pérez JL, Martínez-Pérez I, Romero-Morales C, Abuín-Porras V, López-Bueno R, Rossettini G, Leigheb M, Villafañe JH. Relationship Between Serum Vitamin D Levels and Chronic Musculoskeletal Pain in Adults: A Systematic Review. Nutrients. 2024 Nov 26;16(23):4061. https://doi.org/10.3390/nu16234061
(12) Peng L, Fu C, Xiong F, Zhang Q, Liang Z, Chen L, He C, Wei Q. Effectiveness of Pulsed Electromagnetic Fields on Bone Healing: A Systematic Review and Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials. Bioelectromagnetics. 2020 Jul;41(5):323-337. https://doi.org/10.1002/bem.22271
(13) Zhang, S., Huang, X., Zhao, X., Li, B., Cai, Y., Liang, X., & Wan, Q. (2022). Effect of exercise on bone mineral density among patients with osteoporosis and osteopenia: A systematic review and network meta-analysis. Journal of Clinical Nursing, 31, 2100–2111. https://doi.org/10.1111/jocn.16101
(14) Rizzoli R, Biver E, Bonjour JP, Coxam V, Goltzman D, Kanis JA, Lappe J, Rejnmark L, Sahni S, Weaver C, Weiler H, Reginster JY. Benefits and safety of dietary protein for bone health-an expert consensus paper endorsed by the European Society for Clinical and Economical Aspects of Osteopororosis, Osteoarthritis, and Musculoskeletal Diseases and by the International Osteoporosis Foundation. Osteoporos Int. 2018 Sep;29(9):1933-1948. https://doi.org/10.1007/s00198-018-4534-5
(15) König D, Oesser S, Scharla S, Zdzieblik D, Gollhofer A. Specific Collagen Peptides Improve Bone Mineral Density and Bone Markers in Postmenopausal Women-A Randomized Controlled Study. Nutrients. 2018 Jan 16;10(1):97. https://doi.org/10.3390/nu10010097
(16) Sun C, Yang A, Teng F and Xia Y (2025) Efficacy of collagen peptide supplementation on bone and muscle health: a meta-analysis. Front. Nutr. 12:1646090. https://doi.org/10.3389/fnut.2025.1646090
