Testosteron se u javnom diskursu najčešće svodi na priču o mišićima i libidu, iako je njegov uticaj neuporedivo širi – od gustine kostiju i sastava tela, preko raspoloženja i nivoa energije, do sposobnosti fokusiranja. Kada njegova koncentracija počne da opada, muškarci to obično primete posredno: kroz sporiji oporavak posle treninga, izostanak motivacije i osećaj da „nešto nije kao ranije”.
Među nutrijentima koji direktno učestvuju u stvaranju ovog hormona, cink zauzima posebno mesto. Bez njega ključni enzimski koraci u testisima ne funkcionišu optimalno, a hipotalamus i hipofiza ne šalju adekvatne signale. U nastavku objašnjavamo šta nauka zaista pokazuje o tome kako deluje cink za povećanje testosterona, kada suplementacija ima smisla, a kada ne donosi ništa, i koji simptomi zaslužuju odlazak lekaru.
Testosteron je glavni muški polni hormon iz grupe androgena. Najvećim delom se sintetiše u Lajdigovim ćelijama testisa, dok manji udeo potiče iz kore nadbubrežne žlezde. Njegovo lučenje kontroliše osovina hipotalamus–hipofiza–testis: hipotalamus oslobađa GnRH, hipofiza kao odgovor luči luteinizirajući (LH) i folikulostimulirajući hormon (FSH), a LH zatim stimuliše proizvodnju testosterona u Lajdigovim ćelijama (1).
U krvi je najveći deo testosterona vezan za globulin koji vezuje polne hormone (SHBG) i albumin, dok je biološki aktivan samo mali slobodan udeo. Zbog izražene dnevne dinamike, vrednosti su najviše u jutarnjim časovima, pa se dijagnostičko merenje preporučuje ujutru, natašte, i to najmanje dva puta pre postavljanja bilo kakve dijagnoze (1).
Uloga testosterona daleko prevazilazi reproduktivnu funkciju. Tokom puberteta on pokreće razvoj sekundarnih polnih karakteristika, a u odraslom dobu održava spermatogenezu i plodnost. Paralelno s tim:
Upravo zato se hronično snižene vrednosti ne manifestuju samo u spavaćoj sobi ili teretani, već kao sveobuhvatan pad kvaliteta života (1).
Cink je esencijalni mikroelement koji ima strukturnu ili katalitičku ulogu u više od 300 enzima i učestvuje u ćelijskoj deobi, sintezi DNK i proteina, imunskom odgovoru i odbrambenim mehanizmima organizma (2). Testisi i prostata spadaju u tkiva sa najvišom koncentracijom cinka u telu, što nije slučajno – ovaj mineral je kofaktor enzima uključenih u steroidogenezu i modulira oslobađanje LH iz hipofize (3).
Ono što studije pokazuju da važi jeste sledeće: nedostatak cinka smanjuje nivoe testosterona, dok njegova nadoknada te nivoe podiže. Sistematski pregled koji je obuhvatio 38 kliničkih i eksperimentalnih radova zaključio je da je koncentracija cinka u serumu pozitivno povezana sa ukupnim testosteronom, te da umerena suplementacija ima značajnu ulogu u poboljšanju androgenog statusa (4). Stepen efekta, međutim, zavisi od početnog nivoa cinka i testosterona, hemijskog oblika i doze minerala, kao i dužine primene (4).
Klasičan eksperiment sproveden na zdravim muškarcima to ilustruje: dvadesetonedeljno dijetetsko ograničenje unosa cinka dovelo je do izraženog pada serumskog testosterona, dok je šestomesečna suplementacija kod starijih muškaraca sa graničnim deficitom skoro udvostručila njegove vrednosti – sa 8,3 na 16,0 nmol/L (5).
Ključna nijansa koja se u marketinškim porukama često izostavlja: prirodno povećanje nivoa testosterona uz pomoć cinka realno je očekivati kod osoba sa deficitom ili graničnim statusom. Kod muškaraca koji već imaju uredan unos, dodatne doze neće podići hormon iznad fiziološkog opsega. Cink, dakle, ispravlja manjak – on nije stimulans.
Zašto je to važno? Zato što dugotrajno nizak testosteron nosi konkretne posledice: gubitak mišićne mase i snage, smanjenu mineralnu gustinu kostiju, što povećava rizik od preloma, porast visceralnog masnog tkiva, anemiju, poremećaje sna, pad libida i depresivno raspoloženje (1). Uz to, nizak status cinka nezavisno se povezuje sa slabijim parametrima sperme, pa deficit istovremeno pogađa i hormonsku i reproduktivnu funkciju (6).
Sa godinama se nivo testosterona postepeno smanjuje. Analize velikih kohorti pokazuju da vrednosti dostižu vrhunac oko devetnaeste godine, a zatim polako opadaju, uz sve veće individualne razlike posle četrdesete (7). U populaciji mlađih muškaraca zabeležen je prosečan pad od približno 0,14 nmol/L godišnje između dvadesete i četrdeset četvrte godine (8).
Ipak, starenje samo po sebi retko je jedini krivac. Gojaznost, hronični stres, nedostatak sna i sedentaran život dodatno opterećuju osovinu koja reguliše i testosteron i hormon rasta. Višak masnog tkiva pritom povećava pretvaranje testosterona u estradiol, čime se problem dodatno produbljuje. Pored toga, postoji nekoliko dobro dokumentovanih medicinskih uzroka.
Pojedini protokoli hemioterapije i zračenje karlične regije direktno oštećuju Lajdigove ćelije i tubule testisa, što dovodi do primarnog hipogonadizma. Poseban slučaj je androgena deprivaciona terapija kod karcinoma prostate, koja namerno suprimira lučenje testosterona kako bi se usporio rast tumora – u tom kontekstu nizak hormon je terapijski cilj, a ne neželjeni efekat (1). Kod muškaraca koji planiraju potomstvo, o krioprezervaciji sperme treba razgovarati pre početka lečenja.
Direktna trauma, torzija semene vrpce i infektivni orhitis (najčešće kao komplikacija zauški) mogu trajno smanjiti broj funkcionalnih Lajdigovih ćelija. Ovde spadaju i razvojne anomalije poput kriptorhizma, koje su takođe prepoznate kao uzrok primarnog hipogonadizma (1). Kako je oštećenje strukturno, nutritivne mere u ovim slučajevima mogu biti samo podrška, nikako zamena za urološko lečenje.
Sekundarni hipogonadizam često je posledica lekova. Opioidni analgetici i sistemski glukokortikoidi suprimiraju lučenje GnRH i gonadotropina, a sličan efekat imaju i neki antipsihotici i preparati koji povećavaju prolaktin (1). Poseban problem predstavlja zloupotreba anaboličkih androgenih steroida: nakon prestanka uzimanja, sopstvena produkcija može ostati potisnuta mesecima. Kod ove grupe uzroka prvi korak je preispitivanje terapije sa lekarom, jer je stanje često reverzibilno (9).
Hronična sistemska inflamacija – kod reumatoidnog artritisa, inflamatornih bolesti creva, hroničnih infekcija ili metaboličkog sindroma – smanjuje osetljivost osovine hipotalamus–hipofiza–testis, a posredno i proizvodnju testosterona. Zanimljivo je da su upravo kod inflamatornih i hroničnih bolesti niski nivoi cinka u serumu redovan nalaz, jer se mineral preraspodeljuje iz cirkulacije u tkiva tokom akutne faze odgovora (2). Tako nastaje krug u kome upala pogoršava i status cinka i hormonski profil.
Simptomi su nespecifični i mogu imati druge uzroke, zbog čega se dijagnoza nikada ne postavlja samo na osnovu tegoba, već isključivo uz ponovljene laboratorijske nalaze (1).
Gubitak nemasne telesne mase i snage uz istovremeno nakupljanje masti, naročito u predelu struka, jedan je od najranijih znakova. Muškarci ga tipično opisuju kao stagnaciju na treningu uprkos nepromenjenom režimu i produženo vreme oporavka.
Pad seksualne želje spada u najspecifičnije simptome nedostatka androgena. Za razliku od povremenih oscilacija koje prate stres ili nedostatak sna, ovde je reč o trajnom, mesecima prisutnom smanjenju interesovanja.
Testosteron učestvuje u regulaciji vaskularnog i neurogenog mehanizma erekcije. Važno je znati da je erektilna disfunkcija najčešće posledica kardiovaskularnih ili metaboličkih poremećaja, pa nizak hormon predstavlja samo jedan od mogućih uzroka koje treba isključiti.
Trajni umor, „maglovito” razmišljanje, razdražljivost, poremećaj sna i depresivno raspoloženje često se pripisuju poslu ili godinama. Kada traju mesecima i ne popravljaju se odmorom, opravdano je proveriti hormonski status.
Organizam ne skladišti cink u značajnoj meri, pa ga je potrebno unositi svakodnevno. Najbogatiji izvori su ostrige, crveno meso i iznutrice, zatim morski plodovi, živinsko meso, jaja i tvrdi sirevi. Riba je dvostruko korisna: pored cinka, obezbeđuje i zdrave masti, pre svega omega masne kiseline koje doprinose smanjenju sistemske inflamacije. Od biljnih izvora izdvajaju se bundevine semenke, susam, indijski orah, mahunarke i integralne žitarice.
Kod biljnih namirnica postoji važna zamka – fitinska kiselina iz žitarica i mahunarki vezuje cink i smanjuje njegovu apsorpciju, dok je iskoristivost iz namirnica životinjskog porekla znatno veća (10). Zato su vegetarijanci i vegani, kao i stariji muškarci, osobe sa bolestima creva i sportisti sa velikim gubicima putem znoja, u povišenom riziku od deficita. Način pripreme tu može pomoći: namakanje, klijanje i fermentacija smanjuju sadržaj fitata i poboljšavaju apsorpciju (10). Kada ishrana ne može da pokrije potrebe organizma ili postoje faktori rizika, suplementacija postaje razuman dodatak.
Pri izboru preparata bitna su četiri kriterijuma. Hemijski oblik: organski i helatni oblici, poput cink-glukonata, cink-citrata, cink-bisglicinata i cink-pikolinata, imaju bolju bioraspoloživost od cink-oksida (10). Doza: treba da bude blizu preporučenog dnevnog unosa, a ne višestruko veća. Sastav: sinergija sa nutrijentima poput vitamina C i vitamina E ima smisla, dok magnezijum, gvožđe i kalcijum u visokim dozama koriste iste transportere i mogu smanjiti apsorpciju ovog minerala. Kvalitet: proverljiv proizvođač, jasno deklarisana količina elementarnog cinka i odsustvo nepotrebnih aditiva. Način uzimanja je jednostavan – cink se najbolje podnosi uz obrok. Ako paralelno koristite i magnezijum ili preparat gvožđa, razmak od dva sata poboljšava iskoristivost oba minerala.
Preporučeni dnevni unos za odrasle muškarce kreće se, u zavisnosti od referentnih vrednosti i sadržaja fitata u ishrani, okvirno od 9,4 do 16,3 mg. Gornja bezbedna granica ukupnog dnevnog unosa iz hrane i suplemenata prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane iznosi 25 mg, dok američke institucije navode 40 mg (11).
Razlog za oprez je konkretan: dugotrajno prekomerno uzimanje cinka ometa apsorpciju bakra i drugih minerala i može dovesti do sekundarnog deficita bakra sa anemijom, neutropenijom i neurološkim smetnjama (11). Više nije bolje – kod cinka je terapijski prozor relativno uzak.
ElastIQ je dijetetski dodatak ishrani na bazi hidrolizovanih peptida prečišćenog ribljeg kolagena. Jedna kesica sadrži 5 g kolagenskih peptida. Riblji kolagen je tipa I – najzastupljenijeg u ljudskom telu – i odlikuje se malom molekulskom masom i strukturnom sličnošću sa ljudskim kolagenom, zbog čega ima bolju bioraspoloživost u odnosu na goveđi i svinjski kolagen.
Formulacija je osmišljena tako da jedna doza pokrije više potreba odjednom. Pored kolagena, sadrži cink u obliku cink-glukonata, ekstrakt acerole kao prirodan izvor vitamina C, vitamin E, vitamin B7 (biotin) i ekstrakt đumbira. U skladu sa odobrenim zdravstvenim tvrdnjama, cink doprinosi održavanju normalnog nivoa testosterona u krvi, normalnoj plodnosti i reprodukciji, održavanju normalnih kostiju, kose i noktiju, kao i normalnoj funkciji imunskog sistema. Vitamin C doprinosi normalnom stvaranju kolagena, a vitamin C, vitamin E i cink zajedno doprinose zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Za muškarce to znači praktičnu formulu: nadoknadu cinka u razumnoj dozi i bioraspoloživom obliku, uz podršku zglobovima, vezivnom tkivu, koži i kosi – bez potrebe za kombinovanjem četiri različita preparata. Prah je bez ukusa ribe, rastvara se u vodi i uzima jednom dnevno.
Cink je kofaktor enzima uključenih u steroidogenezu u Lajdigovim ćelijama i modulira oslobađanje LH iz hipofize, hormona koji pokreće proizvodnju testosterona u testisima. Sistematski pregledi pokazuju da nedostatak cinka snižava, a nadoknada podiže nivoe testosterona, pri čemu je efekat najizraženiji kod osoba sa početnim deficitom.
Prostata je organ sa jednom od najviših koncentracija cinka u telu i taj mineral je neophodan za njenu normalnu fiziološku funkciju. Nizak status cinka povezan je i sa slabijim parametrima sperme – manjom pokretljivošću, lošijom morfologijom i smanjenim volumenom ejakulata – dok suplementacija kod muškaraca sa deficitom te parametre poboljšava.
Ishrana je uvek prvi izbor, jer namirnice životinjskog porekla obezbeđuju cink u dobro iskoristivom obliku, uz proteine i druge mikronutrijente. Suplementacija je opravdana kada unos hranom nije dovoljan ili postoje faktori rizika: vegetarijanska i veganska ishrana, bolesti creva, stariji uzrast, intenzivan trening ili period oporavka.
Da. Prekoračenje gornje bezbedne granice (25 mg prema EFSA, odnosno 40 mg prema američkim preporukama) tokom dužeg perioda ometa apsorpciju bakra i gvožđa i može izazvati anemiju, neutropeniju i neurološke smetnje. Vrlo visoke jednokratne doze izazivaju mučninu, povraćanje i grčeve u stomaku.
Promene u hormonskom statusu ne nastaju preko noći. Kliničke studije beleže efekte na testosteron tek nakon nekoliko meseci kontinuirane primene. Realan okvir za procenu je 8 do 12 nedelja redovnog uzimanja, uz kontrolu laboratorijskih nalaza.
Ne nužno. Efekat prvenstveno zavisi od početnog statusa cinka, a granični deficit češći je kod starijih muškaraca, kod kojih su i zabeležena najizraženija poboljšanja. Kod mlađih muškaraca sa urednim unosom dodatne doze najčešće ne menjaju nivo hormona.
Dugotrajna primena u dozama unutar preporučenog dnevnog unosa smatra se bezbednom za zdrave odrasle osobe. Problemi se javljaju kod hroničnog uzimanja visokih doza, pre svega zbog uticaja na status bakra. Ako suplementaciju planirate duže od nekoliko meseci, konsultujte lekara i povremeno proverite krvnu sliku.
Najčešće su blage i vezane za digestivni trakt: mučnina, nelagodnost u stomaku, metalni ukus u ustima ili proliv, naročito kada se preparat uzme na prazan stomak. Uzimanje uz obrok ih uglavnom otklanja. Cink može smanjiti apsorpciju pojedinih antibiotika, pa razmak između njihovog uzimanja treba da bude nekoliko sati. Isto važi i za istovremeno uzimanje većih doza gvožđa ili minerala poput magnezijuma.
