Vitamin C je jedan od najpoznatijih i najšire korišćenih vitamina, a ipak mnogi od nas ne znaju tačno koliko ga je zaista potrebno svaki dan. Da li uzimamo dovoljno? Da li previše? Odgovori na ova pitanja nisu tako jednostavni kao što se čini, jer optimalna dnevna doza vitamina C zavisi od starosti, pola, načina života i zdravstvenog stanja. Previše može izazvati nelagodnost, premalo – dugotrajne posledice po zdravlje.
U ovom tekstu donosimo jasne preporuke za svaku životnu grupu, objašnjavamo ko treba da uzima više, šta se dešava kada postoji manjak ili višak vitamina C i koji su njegovi najvažniji benefiti za organizam. Ako ste se ikad pitali da li vaša ishrana pokriva sve potrebe, ili razmišljate o suplementaciji – ovaj vodič je pravo mesto za početak.
Preporučena dnevna doza vitamina C (RDA – Recommended Dietary Allowance) varira u zavisnosti od starosti, pola i posebnih fizioloških stanja poput trudnoće i dojenja. Pored nje, važno je poznavati i gornju bezbednu granicu (UL – Tolerable Upper Intake Level), koja označava maksimalnu količinu koja se može unositi bez rizika od neželjenih efekata.Vrednosti u nastavku temelje se na smernicama Instituta za medicinu SAD (Institute of Medicine, IOM/NAM), standardnoj referenci na koju se pozivaju i Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). Prema tim smernicama, RDA za odrasle muškarce iznosi 90 mg/dan, a za žene 75 mg/dan; gornja bezbedna granica za odrasle postavljena je na 2 000 mg/dan. [1]
| Starosna / životna grupa | RDA (preporučena doza) | Gornja granica (U) |
| Novorođenčad (0–6 meseci) | 40 mg | — |
| Novorođenčad (7–12 meseci) | 50 mg | — |
| Deca (1–3 godine) | 15 mg | 400 mg |
| Deca (4–8 godina) | 25 mg | 650 mg |
| Deca (9–13 godina) | 45 mg | 1 200 mg |
| Tinejdžeri – dečaci (14–18) | 75 mg | 1 800 mg |
| Tinejdžeri – devojčice (14–18) | 65 mg | 1 800 mg |
| Odrasli muškarci | 90 mg | 2 000 mg |
| Odrasle žene | 75 mg | 2 000 mg |
| Trudnice | 85 mg | 2 000 mg |
| Dojilje | 120 mg | 2 000 mg |
| Pušači (dodatak uz baznu dozu) | +35 mg | 2 000 mg |
Napomena: Vrednosti su izražene u mg dnevno. UL se odnosi na ukupan unos iz svih izvora (hrana + suplementi). Izvor: IOM/NAM Dietary Reference Intakes (2000). [1]
Tokom prvih godina života vitamin C je neophodan za razvoj imunog sistema, kostiju i vezivnog tkiva. Novorođenčad do 6 meseci zadovoljava potrebe majčinim mlekom ili formulom (40 mg/dan), dok starija deca postepeno povećavaju unos – od 15 mg/dan (1–3 god.) do 45 mg/dan (9–13 god.). Gornje bezbedne granice su niže nego kod odraslih, pa treba biti oprezan sa dodacima namenjenim odraslima.
Adolescencija je period intenzivnog rasta i hormonalnih promena koji povećava metaboličke potrebe, uključujući i vitamin C. IOM preporučuje 65 mg/dan za devojčice i 75 mg/dan za dečake uzrasta 14–18 godina. Gornja bezbedna granica za ovu grupu je 1 800 mg/dan – znatno niže od odraslih, što je razlog za oprez pri korišćenju visokodoznih suplemenata.
Za odrasle osobe RDA iznosi 90 mg/dan za muškarce i 75 mg/dan za žene. Ova količina dovoljna je za prevenciju deficita i podršku osnovnim funkcijama organizma – od imuniteta do sinteze kolagena. Ipak, brojna istraživanja ukazuju da je optimalni unos za maksimizovanje antioksidativnih i imunomodulatornih funkcija viši – između 200 i 500 mg/dan. [1,4]
Trudnicama se preporučuje 85 mg/dan, a dojiljama 120 mg/dan jer vitamin C prelazi u majčino mleko i direktno utiče na zdravlje novorođenčeta. [1] Gornja granica od 2 000 mg/dan jednaka je kao i za ostale odrasle. Suplementacija u trudnoći uvek treba biti usaglašena sa lekarom.
Određene kategorije stanovništva imaju povećane potrebe za vitaminom C zbog specifičnih fizioloških stanja, načina života ili zdravstvenih izazova. U tim slučajevima, osnovna preporuka od 75–90 mg/dan može biti nedovoljna.
Pušači – dim direktno povećava oksidativni stres i ubrzava metabolički obrt vitamina C. Upravo zato IOM preporučuje pušačima dodatnih 35 mg/dan (tj. 110 mg za žene, 125 mg za muškarce). [1] Isti princip važi i kod pasivnog pušenja, koje je manje istraživano, ali dovodi do sličnih oksidativnih promena.
Osobe sa hroničnim bolestima – Upalne bolesti, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja i autoimuna stanja povećavaju potrošnju vitamina C. Kod ovih pacijenata optimalna doza često prelazi standardne preporuke, pa suplementacija treba biti usaglašena sa lekarom.
Sportisti i fizički aktivne osobe – Intenzivna fizička aktivnost povećava produkciju slobodnih radikala i ubrzava potrošnju antioksidanasa, uključujući vitamin C. Za sportiste se preporučuju doze od 200 do 1 000 mg/dan, zavisno od intenziteta treninga, u svrhu podrške oporavku mišića i smanjenja oksidativnih oštećenja. [4]
Starije osobe – Starenje donosi smanjenu apsorpciju hranljivih materija i pojačan oksidativni stres. Mnogi klinički nutricionisti preporučuju starijim osobama unos od 200–500 mg/dan uz redovne kontrole nivoa u krvi.
Osobe pod hroničnim stresom – Nadbubrežne žlezde koriste veliku količinu vitamina C za sintezu kortizola ormona stresa. U periodima dugotrajnog psihofizičkog stresa potrebe za vitaminom C mogu biti znatno povišene. [5]
Vitamin C je esencijalni mikronutrijent – organizam ga ne može sam sintetisati, pa u potpunosti zavisimo od unosa kroz hranu ili suplemente. [1] Učestvuje u više od 300 biohemijskih procesa: od sinteze kolagena i L-karnitina do zaštite ćelija od oksidativnog stresa i modulacije imunološkog odgovora.
Adekvatna doza znači da organizam ima dovoljno resursa za sve ove procese. Dok RDA definiše minimalni unos koji sprečava klinički deficit (skorbut), istraživanje predlaže da je optimalni unos za zdravstvene dobrobiti viši – između 100 i 200 mg/dan, a za antioksidativnu zaštitu potencijalno i do 500 mg/dan. [6]
S druge strane, gornja bezbedna granica od 2 000 mg/dan ne sme se trajno prekoračivati, jer to može dovesti do gastrointestinalnih neželjenih efekata i, kod predisponiranih osoba, do povećanog rizika od stvaranja kamena u bubregu. Ključ je balans – ni premalo, ni previše.
Ukoliko ne sagledavamo sve namirnice koje tokom dana unesemo i njihov sadržaj vitamina C, možemo doći u situaciju nedovoljnog ili prekomernog unosa vitamina C. U nastavku pročitajte šta su potencijalne posledice neadekvatnog unosa.
Hronični nedostatak vitamina C u uznapredovaloj formi vodi ka skorbutu – jednoj od najstarije poznatih nutritivnih bolesti. Simptomi skorbuta nastaju kada plazmatska koncentracija vitamina C padne ispod 10 μmol/L, što se može sprečiti već sa svega 10 mg/dan. [7] Međutim, čak i blagi deficit koji ne dovodi do punih simptoma skorbuta ima ozbiljne posledice po zdravlje.
Rani simptomi manjka vitamina C:
Dugotrajan deficit može dovesti do:
Manjak vitamina C posebno je štetan u kombinaciji s već prisutnim zdravstvenim stanjima: kod dijabetičara otežava kontrolu glikemije i zarastanje rana; kod srčanih bolesnika ubrzava inflamaciju vaskularnog endotela; kod osoba s osteoporozom kompromituje koštani matriks, jer je vitamin C neophodan za hidroksilaciju prolina i lizina u kolagenu – procesu koji daje kostima strukturalnu čvrstinu. [2,7]
Vitamin C je vodorastvoran, pa se višak izlučuje urinom, a ne akumulira u tkivima poput vitamina A, D, E i K. Toksičnost je stoga retka, ali unos iznad 2 000 mg/dan tokom dužeg perioda može izazvati neželjene efekte. [1,9]
Simptomi hipervitaminoze C (unos > 2 000 mg/dan):
Terapijski visoke doze (do 10 g/dan i.v.) koriste se u specifičnim medicinskim situacijama isključivo pod nadzorom lekara. Samoinicijativno uzimanje megadoza nije preporučljivo i kontraindikovano je kod osoba s hemohromatozom, bubrežnom insuficijencijom i naslednim deficitom G6PD. [9]
Vitamin C je jedan od najproučavanijih mikronutrijenata u savremenoj medicini. Njegova dobrobrobit za organizam daleko prevazilazi ulogu vitamina za prehladu, obuhvatajući biohemijske procese na ćelijskom, tkivnom i sistemskom nivou.
Kolagen je najzastupljeniji protein u ljudskom telu – čini oko 30% ukupnih proteina i gradi kožu, tetive, ligamente, hrskavicu, kosti i zidove krvnih sudova. Vitamin C je nezamenjivi kofaktor enzima prolil-hidroksilaze i lizil-hidroksilaze koji su ključni za stabilizaciju trojne spirale kolagena formiranjem međulančanih poprečnih veza. Bez dovoljno vitamina C, novosintetisovani kolagen je strukturalno nestabilan i podložan razgradnji. [2]
Pored kofaktorske uloge, vitamin C direktno stimuliše ekspresiju gena za kolagen tipa I i III u fibroblastima, ubrzavajući biosintezu kolagena. Randimizovana, dvostruko slepa studija pokazala je da suplementacija sa 5 g hidrolizovanog kolagena i 80 mg vitamina C tokom 16 nedelja značajno poboljšava gustinu kože i smanjuje dubinu bora kod žena starosti 40–65 godina. [3]
Ovo naučno utemeljenje čini kombinaciju vitamina C i kolagena daleko efikasnijom od primene izolovanih sastojaka.
Vitamin C je jedan od ključnih imunomodulatornih nutrijenata. Stimuliše produkciju i funkcionalnost neutrofila, limfocita i fagocita – belih krvnih zrnaca koja štite organizam od patogena. Laboratorijske studije pokazuju da vitamin C pospešuje hemotaksu neutrofila, fagocitozu mikroba i generisanje reaktivnih kiseoničnih vrsta neophodnih za uništavanje patogena, a istovremeno smanjuje apoptozu neutrofila na mestu infekcije. [5]
Redovni unos vitamina C (200 mg/dan i više) skratio je trajanje prehlade za 8% kod odraslih i 14% kod dece. Kod fizički aktivnih osoba (vojnici, skijaši, maratonci) profilaktički unos vitamina C smanjio je incidencu prehlade za čak 50%. [5]
Vitamin C je kofaktor dopamin-beta-hidroksilaze, enzima koji konvertuje dopamin u norepinefrin – ključni neurotransmiter za regulaciju raspoloženja, budnosti i kardiovaskularnog odgovora na stres. Takođe učestvuje u sintezi amidovanih peptidnih hormona poput vazopresina. [2,5]
Oksidativni stres je jedan od vodećih faktora u razvoju neurodegenerativnih bolesti (Alzheimer, Parkinson), a askorbinska kiselina, kao moćan hidrofilni antioksidans, pomaže zaštiti neurona od oksidativnih oštećenja. Epidemiološke studije dovode u vezu više plazmatske koncentracije vitamina C s boljim kognitivnim funkcijama i manjim rizikom od demencije u starosti.
Nakon intenzivnog treninga mišićno tkivo prolazi kroz mikrooštećenja praćena zapaljenskim procesima. Vitamin C, zahvaljujući anti-inflamatornim i antioksidativnim svojstvima, smanjuje oksidativni stres u mišićima i ubrzava regeneraciju oštećenih vlakana. Pored toga, neophodan je za sintezu L-karnitina, molekula koji transportuje masne kiseline u mitohondrije gde se sagorevaju radi dobijanja energije, čime direktno utiče na energetski kapacitet tokom fizičke aktivnosti. [2,5]
Jedan od prvih i najčešćih simptoma subkliničkog deficita vitamina C je hronični umor. Pored uloge u sintezi karnitina, vitamin C poboljšava apsorpciju neheme gvožđa (Fe³⁺ → Fe²⁺) iz biljnih namirnica. Sistematski pregled i meta-analiza (Wienk i sar.) pokazuju da vitamin C značajno povećava procenat apsorpcije gvožđa kad se unosi zajedno s namirnicama bogatim gvožđem. [11] Adekvatna apsorpcija gvožđa direktno utiče na sintezu hemoglobina, transport kiseonika i nivo energije.
Regeneracija tkiva, od kože nakon povrede do hrskavice posle operacije, umnogome zavisi od snabdevenosti vitaminom C. Plazmatski nivo vitamina C naglo opada na mestu ozlede, što ukazuje na visoke lokalne zahteve za ovim vitaminom tokom zarastanja. [7] Vitamin C stimuliše diferencijaciju keratinocita, formiranje epidermalnog zaštitnog sloja i obnovu stratuma korneuma, ubrzavajući kompletnu regeneraciju rane.
Slobodni radikali nastaju kao nusproizvod normalnog metabolizma, ali i zbog zagađenja, UV zraka, cigaretnog dima i stresa. Akumulacija slobodnih radikala vodi do oksidativnog stresa koji oštećuje DNK, proteine i lipide – mehanizma starenja i nastanka hroničnih bolesti (karcinom, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2).
Vitamin C je jedan od najmoćnijih hidrofilnih antioksidanasa u organizmu. Direktno neutrališe reaktivne kiseonične i azotne vrste, a što je posebno važno, regeneriše oksidovani vitamin E (tokoferol), produžujući antioksidativnu zaštitu i u lipofilnom odeljku ćelije. [2] IOM navodi da je RDA od 90/75 mg/dan određena upravo kao doza pri kojoj se postiže gotovo maksimalna saturacija neutrofila uz minimalno izlučivanje urinom, što odražava optimum antioksidativne zaštite. [1]
Hronična niskostepena upala zajednički je faktor gotovo svih hroničnih nezaraznih bolesti. Vitamin C modulira imunološki odgovor smanjujući produkciju pro-inflamatornih citokina (IL-6, TNF-α, CRP) i pojačavajući anti-inflamatorne mehanizme. Klinička studija pokazala je da suplementacija sa 2 000 mg/dan vitamina C tokom 7 dana značajno snižava CRP za 34%, IL-6 za 19,5% i TNF-α za 17,3%. [8]
Iako se manjak vitamina C može činiti neobičnim u savremenom svetu s lako dostupnom hranom, on je zapravo češći nego što se misli. Epidemiološki podaci iz zapadnih zemalja ukazuju da je hipovitaminoza C (plazmatska koncentracija < 23 μmol/L) relativno česta, a u SAD je deficit vitamina C četvrti po učestalosti od svih nutritivnih nedostataka. [5]
Najčešći uzroci manjka vitamina C:
Unos svih nutrijenata najefikasniji je pravilnom ishranom, unosom svežeg voća i povrća i izbegavanjem visokoprerađene hrane.
Vitamin C se prirodno nalazi u velikom broju namirnica, pri čemu su sveže voće i povrće daleko najbogatiji izvori. Budući da je termolabilan, osetljiv na oksidaciju i rastvorljiv u vodi, preporučuje se konzumiranje u sirovom stanju ili uz minimalnu termičku obradu. Microtalasna priprema pri kratkom trajanju bolje čuva vitamin C od dugog kuvanja u vodi.
Voće s najvećim sadržajem vitamina C:
Povrće s najvećim sadržajem vitamina C:
Kada ishrana ne može da zadovolji optimalne potrebe, što je slučaj kod pušača, sportista, starijih osoba, osoba pod hroničnim stresom ili onih koji se bave restriktivnim dijetama, suplementacija je efikasan i siguran način nadoknade.
Vitamin C u suplementima dostupan je u više oblika: askorbinska kiselina (najproučavaniji oblik), natrijum askorbat (blaži za stomak), kalcijum askorbat i lipozomalni vitamin C. Randimizovana klinička studija (2024) pokazala je da lipozomalni oblik vitamina C povećava maksimalnu plazmatsku koncentraciju za 27% i ukupnu površinu ispod krivulje (AUC₀₋₂₄) za 21% u poređenju sa standardnom askorbinskom kiselinom. [10]
Za većinu zdravih odraslih, standardna askorbinska kiselina u dozama do 500 mg/dan je adekvatna, dobro tolerisana i farmakokinetički opravdana. Studije farmakokinetike vitamina C pokazuju da se pri dozi od 200 mg/dan postiže gotovo maksimalna saturacija plazme uz minimalne gubitke urinom. [6]
Riblji (morski) kolagen postao je jedan od najpopularnijih oblika kolagenske suplementacije, posebno zahvaljujući visokoj bioraspoloživosti, molekuli ribljeg kolagena tipa I su manji i lakše se apsorbuju kroz crevni zid direktno u krvotok u poređenju s goveđim ili svinjskim kolagenom.
Veza između vitamina C i kolagena je fundamentalna na biohemijskom nivou. Vitaminom C zavisne enzimi prolil-hidroksilaza i lizil-hidroksilaza hidroksiluju ostatke prolina i lizina u proproteinu kolagena, formirajući poprečne veze koje stabilizuju trostruku spiralnu strukturu kolagena (tripeptid Gly-X-Y). Bez ove hidroksilacije, kolagen nema mehaničku čvrstinu ni termičku stabilnost neophodnu za funkciju u tkivima. [2]
Ova veza nije samo teorijska – randomizovana, dvostruko slepa studija iz 2024. demonstrirala je da kombinacija 5 g hidrolizovanog kolagena i 80 mg vitamina C, primenjivana 16 nedelja, značajno poboljšava objektivne parametre kože (gustina, tekstura, hidracija). [3]
Pored stimulacije sinteze, vitamin C štiti kolagen od oksidativne degradacije slobodnim radikalima, produžujući funkcionalni rok trajanja novosintetizovanog kolagena u tkivima. Ovaj dvostruki mehanizam: sinteza i zaštita, čini kombinaciju ribljeg kolagena i vitamina C jednom od najefikasnijih strategija za zdravlje zglobova, kože i vezivnog tkiva.
ElastIQ je pažljivo formulisan preparat koji kombinuje riblji kolagen tipa I sa vitaminom C i nizom sinergističkih sastojaka koji zajedno podržavaju zdravlje zglobova, kože, kostiju i vezivnog tkiva.
Ključni elementi koji čine ElastIQ efikasnim izborom:
Ne postoji jedna univerzalna doza za sve. Okvirna preporuka za odrasle iznosi 75 mg/dan za žene i 90 mg/dan za muškarce (RDA po IOM). Mnogi zdravstveni stručnjaci, međutim, smatraju da je optimalni unos za antioksidativnu zaštitu i imunomodulaciju viši – između 200 i 500 mg/dan. Gornja bezbedna granica za odrasle iznosi 2 000 mg/dan.
Unos iznad 2 000 mg/dan (UL za odrasle) nosi rizik od gastrointestinalnih tegoba (dijareja, mučnina, grčevi). Kod osoba predisponiranih za bubrežne kamenace visoke doze povećavaju rizik od oksalatne urolitijaze. Toksičnost vitamina C u klasičnom smislu je retka, ali hronično uzimanje megadoza bez medicinskog nadzora nije preporučljivo.
Tri voćke s apsolutno najvišim sadržajem vitamina C su: (1) Kakadu šljiva (Terminalia ferdinandiana )- 2300–3150 mg/100 g, Kamu-kamu – 2000 – 3000 mg/100 g i acerola: 1 000–1 700 mg/100 g. Interesantno je da sve tri sadrže višestruko više vitamina C od pomorandže, koja je popularno percipirana kao primarni izvor ovog vitamina.
Na vrhu su: (1) Žuta paprika sirova: oko 200 mg/100 g, (2) Crvena paprika sirova: 140–190 mg/100 g, i (3) Brokoli sirov: 90–100 mg/100 g. Paprike su, iznenađujuće, daleko bogatije vitaminom C od citrusnog voća.
Da, vitamin C je termolabilan i oksidativno nestabilan. Na temperaturama iznad 70°C dolazi do značajnog gubitka, a kuvanje u vodi može uništiti 30–80% vitamina C, zavisno od temperature, trajanja i načina pripreme. Blanširanje i kratko dinstanje sa malo vode zadržavaju više vitamina C nego dugotrajno kuvanje. Mikrotalasna priprema kratkog trajanja, zbog manje vode i kraćeg vremena, pokazuje relativno dobro očuvanje vitamina C u poređenju s kuvanjem na šporetu.
Apsorpcija je dozno zavisna. Studije farmakokinetike pokazuju da se pri dozi od ~200 mg apsorbuje 70–90% unetog vitamina C, dok pri 1 000 mg taj procenat pada na oko 50%, a pri višim dozama i dalje opada. Prekomerni unos izlučuje se urinom. Iz tog razloga je efikasnije uzimati vitamin C u manjim, podeljenim dozama tokom dana nego jednu veliku dozu.
Kolagen i vitamin C su fiziološki partneri. Vitamin C je neophodan kofaktor enzima koji stabilizuju kolagenske lance (prolil- i lizil-hidroksilaza). Bez adekvatnog vitamina C, uneti kolagen se manje efikasno inkorporira u tkiva. Vitamin C dodatno štiti kolagen od oksidativne degradacije. Uzimanje kolagena zajedno s vitaminom C – ili u kombinovanom suplementu (kao ElastIQ) – naučno je utemeljeno i znatno povećava efikasnost suplementacije.
Manjak vitamina C manifestuje se kao hronični umor, česte infekcije, sporo zarastanje rana, krvarenje desni, bolovi u zglobovima i mišićima, suva koža i, u uznapredovalim slučajevima, simptomi skorbuta (podlivi, gubitak zuba, anemija). Višak vitamina C (> 2 000 mg/dan) uzrokuje proliv, mučninu, nadutost i grčeve u stomaku, a kod predisponiranih osoba povećava rizik od bubrežnih kamenaca. Ozbiljna toksičnost je retka zbog vodotopivih svojstava vitamina.
[1] Institute of Medicine (IOM/NAM). Dietary Reference Intakes for Vitamin C, Vitamin E, Selenium, and Carotenoids. Washington, DC: National Academies Press; 2000. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK225480/
[2] Carr AC, Vissers MCM. Ascorbate as a Co-factor for Fe- and 2-Oxoglutarate Dependent Dioxygenases: Biochemical and Clinical Implications. Curr Med Chem. 2013;20(16):2145-2162. doi:10.2174/0929867311320160004
[3] Hlubek N et al. (2024). The Effects of Dietary Supplementation with Collagen and Vitamin C and Their Combination with Hyaluronic Acid on Skin Density, Texture and Other Parameters: A Randomised, Double-Blind, Placebo-Controlled Trial. Nutrients, 16(13), 2076. PMID: 38999824. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC11206740/
[4] Supersonic Food Blog. Vitamin C Dosage: Daily Standards (2025/2026). https://supersonicfood.com/en/blogs/poradnik/vitamin-c-dosage-daily-standards
[5] Carr AC, Maggini S. Vitamin C and Immune Function. Nutrients. 2017;9(11):1211. PMID: 29099763. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC5707683/
[6] Levine M et al. Vitamin C pharmacokinetics in healthy volunteers: evidence for a recommended dietary allowance. Proc Natl Acad Sci USA. 1996;93(8):3704-3709. PMID: 8623000. | Levine M et al. A new recommended dietary allowance of vitamin C for healthy young women. Proc Natl Acad Sci USA. 2001;98(17):9842-9846. PMID: 11504949.
[7] Oregon State University, Linus Pauling Institute – Micronutrient Information Center. Vitamin C and Skin Health. https://lpi.oregonstate.edu/mic/health-disease/skin-health/vitamin-C | NIH – StatPearls: Vitamin C Deficiency. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK493187/
[8] Di Lorenzo A et al. Vitamin C in Cardiovascular Disease: From Molecular Mechanisms to Clinical Evidence and Therapeutic Applications. Antioxidants (MDPI). 2025;14(5):506. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC12108419/
[9] Direct Integrative Care – Evidence-Based Overview: The Maximum Oral Dose of Vitamin C. https://www.directintegrativecare.com/post/the-maximum-oral-dose-of-vitamin-c-an-evidence-based-overview
[10] Pereira da Silva R et al. Liposomal delivery enhances absorption of vitamin C into plasma and leukocytes: a double-blind, placebo-controlled, randomized trial. Nutrients. 2024. PMC11519160. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC11519160/
[11] Procter A et al. The Regulation of Dietary Iron Bioavailability by Vitamin C: A Systematic Review and Meta-Analysis. Proc Nutr Soc. 2017;76(OCE4):E222. https://www.cambridge.org/core/journals/proceedings-of-the-nutrition-society/article/regulation-of-dietary-iron-bioavailability-by-vitamin-c
