Izbornik
O tome koliko su proteini važni za naše svakodnevno funkcionisanje, detaljno smo pisali u ovom blogu, a ovaj tekst ćemo posvetiti temi koja će se fokusirati na nedostatak proteina.
Uz jasnija saznanja u vezi važnosti proteina za naše zdravlje bićemo spremniji da prepoznamo simptome deficita proteina u trenutnom planu ishrane i razumećemo koje to sve posledice može da ima po naše zdravlje.
Koliko su nam proteini važni i koje posledice sa sobom može da donese njihov nedostatak?
Proteini (belančevine) važe za osnovne gradivne blokove svih ćelija i tkiva u našem temu i čine osnovu naših mišića, kože, kose, organa i noktiju. Podsetimo se njihovih uloga koje su neophodne za pravilno funkcionisanje našeg organizma.
Nedostatak ovih hranjivih materija može da izazove brojne zdravstvene probleme koji mogu biti manje i više komplikovani. Uopšteno govoreći, nijedan od njih nije zanemarljiv i važno je razumeti značaj koji belančevine imaju u gotovo svim procesima našeg organizma. Njihov nedostatak pogađa decu, odrasle i starije osobe, a zbog toga kako deluje na formiranje mišića i sportske performanse, njihov adekvatan unos je naročito važan fitness populaciji.
Jedna od prvih posledica proteinskog deficita je smanjenje mišićne mase. Telo počinje da razgrađuje mišićno tkivo kako bi obezbedilo neophodne aminokiseline za vitalne funkcije. Ovo može dovesti do slabosti, smanjene fizičke izdržljivosti i atrofije mišića.
Bez dovoljno hranjivih materija, proizvodnja antitela i drugih komponenti imunološkog sistema je ugrožena. Ovo može rezultirati čestim infekcijama, sporijim oporavkom od bolesti i opštom slabošću imunološkog sistema.
Kako su proteini osnovni gradivni materijal za kosu, kožu i nokte, njihov nedostatak vodi ka slabijem kvalitetu kose i noktiju, a koža može postati suva, sa pojavom perutanja.
Bez dovoljno belančevina, proizvodnja antitela i drugih komponenti imunološkog sistema je ugrožena. Ovo može rezultirati čestim infekcijama, sporijim oporavkom od bolesti i opštom slabošću imunološkog sistema.
Aminokiseline iz proteina su neophodne za sintezu neurotransmitera, hemikalija koje prenose signale između nervnih ćelija. Sve ovo dovodi do toga da usled proteinskog deficita može dođi do mentalne zamagljenosti, problema sa koncentracijom i smanjene kognitivne funkcije.
Proteini u krvi, poput albumina, pomažu u održavanju osmotskog pritiska. Kada nivo proteina opadne, tečnost može curiti iz krvnih sudova u okolna tkiva, što izaziva oticanje ili edem, posebno u nogama i stopalima.
Kako je protein potreban za proizvodnju hemoglobina, njihov nedostatak može da dovede do toga da se nivo hemoglobina u krvi smanji i da se pojavi hroničan umor i slabost.
Kada se kroz ishranu ne unosi dovoljno belančevina, deca mogu da imaju usporeni rast i razvoj. Važno je znati da su belančevine ključne za rast tkiva, uključujući mišiće, kožu i unutrašnje organe i da njihov nedostatak može uzrokovati brojne razvojne probleme.
Kada je reč o faktorima rizika za nedostatak proteina možemo reći da iako mnogi ljudi konzumiraju dovoljno proteina putem svoje ishrane, određeni faktori mogu povećati rizik od proteinskog deficita, uključujući dijetetske, medicinske i faktore povezane sa stilom života.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je prisutan manjak u ishrani je vrlo jednostavan – proteini nisu dovoljno zastupljeni u svakodnevnoj ishrani.
Ako ste na nekoj od restriktivnih dijeta koje isključuju namirnice bogate proteinima poput mesa, mahunarki, orašastih plodova, mleka i mlečnih proizvoda, tada organizam ne dobija adekvatan unos belančevina. Zbog specifičnog načina ishrane, manjak belančevina često se javlja i kod vegana i vegetarijanaca. Sa druge strane, neki ljudi imaju slabiju apsorpciju hranljivih materija, pa u tom slučaju sve i da je unos proteina adekvatan – njihovo telo nije u stanju da ih apsorbuje.
Usled pristunosti hroničnih bolesti, kao što su razna oboljenja bubrega, jetre ili razvoja karcinoma, organizam ima povećanu razgradnju proteina u telu i tako smanjuje njegovu dostupnost za vitalne funkcije ili dolazi do manjka apetita pa se, samim tim, unosi dosta manja količina belančevina i drugih hranljivih materija. Kod starije populacije je često prisutan proteinski deficit iz više razloga – smanjeni apetit, manja sposobnost tela da sintetiše nove proteine i razvoj srkopenije, ondnosno gubitka mišićne mase koji je direkno vezan sa starenjem.
Pojedinci koji vode ne toliko zdrav život često unose dosta manje proteina. Ovde je najčešće reč o tome da se ne vodi računa o potrebi organizma za ishranom koja je uravnotežena i zdrava, i koja ima prvu meru proteina, minerala i vitamina. Isto tako, neadekvatan plan ishrane shodno sa životnim stilom koji se vodi, često može da bude potencijalni faktor proteinskog deficita jer bi njihov unos trebao biti prilagođen individualnim potrebama osobe, pa ako je u pitanju sportista ili neka fizički aktivna osoba – tada su potrebe njenog organizma za proteinima više.
Da li ste znali da stres može povećati potrošnju proteina u telu? Korisno je znati da ljudi pod stalnim stresom mogu imati povećane potrebe za proteinima kako bi održali normalne funkcije tela.
Da biste predupredili potencijalne zdravstvene komplikacije koje nastaju usled manjeg unosa proteina (belančevina), evo šta je korisno imati na umu.
Potrudite se da vodite računa o visini ovih hranjivih materija po obrocima. U tu svrhu možete koristiti i neke od dostupnih aplikacija ili voditi dnevnih ishrane, i ne zaboravite da uskladite stvarne potrebe svog organizma za proteinima sa planiranjem obroka.
Kroz testiranje ili analizu krvi možete sa sigurnošću da proverite da li organizmu pružate dovoljno belančevina i drugih hranljivih materija. Testovi koji mere nivoe albumina, globulina i drugih belančevina u krvi svojim vrednostima će jasno i precizno ukazati na nedostatak unosa ovih hranjivih materija ili na probleme sa njihovom apsorpcijom.
Kako su belančevine važne i za zdravlje očiju – oftalmološki pregled može otkriti simptome koji ukazuju na manji unos proteina. U praksi ovo nije često prva asocijacija, ali se kroz oftalmološki pregled može naslutiti da je ogranizam u deficitu sa proteinima.
Evo par korisnih i u praksi vrlo lako upotrebljivih saveta koji svakome mogu pomoći u prevazilaženju proteinskog deficita.
Uvrstite više belančevina u svoju ishranu. Konzumiranjem jaja, mleka, mesa, mahunarki, orašastih plodova i mlečnih proizvoda znate da konzumirate hranu bogatu proteinima.
Rasporedite unos belančevina kroz planiranje obroka. Isplanirajte ili pripremite unapred obroke koje ćete jesti kod kuće ili na poslu. Na ovaj način smanjujete šansu da sebi pronalazite izgovore u vezi toga kako ste previše zauzeti da biste se zdravo hranili.
Kvalitetni suplementi su odličan dodatak ishrani. Unos proteina kroz suplementaciju osiguraće da ste na dnevnom nivou, shodno svojim potrebama, uneli dovoljnu njihovu dovoljnu količinu.
Ono što je vrlo važno znati jeste da na tržištu postoji protein koji je savršen izbor za sve – za vegane, vegetarijance, za osobe koje ne konzumiraju šećer ili za one koji se bore se alergijama na gluten ili laktozu.
Reč je o proteinu iz kvasca, Smartein® proteinu.
Smartein® protein je veganski protein dobijen biotehnološkim putem korišćenjem kvasca Saccharomyces cerevisiae. Ovaj protein sadrži sve esencijalne i neesencijalne aminokiseline, što ga čini izuzetno kvalitetnim izborom za vegane i vegetarijance. Takođe, ne sadrži alergene kao što su gluten, laktoza i kazein, pa je pogodan za osobe sa različitim intolerancijama i alergijama. Smartein® je bogat beta-glukanima, koji povoljno utiču na imuni sistem i rad digestivnog trakta, a to znači da nećete imati nikakvih problema poput osećaja nadutosti ili problematičnog varenja.
Smartein® protein je dostupan u dva ukusa – natural i čokoladni, a možete ga piti razmućenog u vodi ili svom omiljenom napitku ili ga možete koristiti u pripremi slanih i slatkih jela i na taj način povećati nutritivnu vrednost obroka.
Dnevni unos zavisi od potreba organizma. U proseku, za odrasle osobe preporuka je oko 1g proteina po kilogramu telesne mase, dok osobe koje se bave fizičkom aktivnošću unose više proteina – 1,5g do 2g po kilogramu svoje telesne kilaže.
Jeste, i kao što proteinski deficit sa sobom može dovesti do brojnih zdravstvenih komplikacija, tako i prekomeran unos belančevina može dovesti do opterećenja bubrega, dehidratacije, problema sa jetrom ili većeg rizika od nastanka srčanih oboljenja.
Proteinski deficit kod dece može se manifestovati kroz različite simptome kao što su usporen rast i razvoj, slabost, gubitak mišićne mase, česte infekcije zbog oslabljenog imunološkog sistema, suva i perutava koža, lomljivi nokti i kosa. Deca mogu takođe pokazivati znakove anemije, umora i razdražljivosti. Ako se primete ovi simptomi, važno je konsultovati se sa pedijatrom ili nutricionistom za procenu ishrane deteta i potrebne korekcije
Apsolutno, samo je važno izabrati kvalitetne suplemente i koristiti ih kao dodatak ishrani, a ne kao zamenu za obroke.
Ako osoba ima posebne dijetetske potrebe, kao što su alergije, netolerancije ili specifični zdravstveni problemi – prilagođavanje ishrane je neophodno. Konsultacija sa nutricionistom može pomoći u izradi plana ishrane koji zadovoljava sve nutritivne potrebe, a izbor proteinske suplementacije koja po sastavu odgovara baš svima (kao što je slučaj kod Smartein® proteina) dosta će olakšati.
Usled dugoročnog i kontinuiranog proteinskog deficita mogu se javiti brojni zdravstveni problemi. Može doći do gubitka mišićne mase, smanjenja snage i izdržljivosti, oslabljene imunološke funkcije, povećanog rizika od infekcija, problema sa kosom, kožom i noktima, kao i usporenog zarastanja rana. Kod dece može dovesti do usporenog rasta i razvoja, kognitivnih problema i problema sa učenjem.
