Naš organizam je pod stalnim napadom slobodnih radikala koji nastaju pod uticajem različitih agenasa (unutrašnjih i spoljašnjih), koji, kada nadjačaju armiju antioksidanata, izazivaju oksidativni stres u organizmu, pri čemu nastaju oštećenja organizma na ćelijskom i DNK nvou. Oksidativni stres je uzročnik starenja i mnogih degenerativnih bolesti poput ateroskleorze, reumatodnog artritisa, ali i težih bolesti poput kancera. Kako bismo sprečili oštećenje organizma, treba se boriti protiv uzročnika oksidativnog stresa, a u nastavku pročitajte na koji način.
Oksidativni stres nastaje u situacijama kada je narušen balans između količine slobodnih radikala koji se stvaraju i količine antioksidanata u organizmu. Slobodni radikali traže način da se stabilizuju i, ukoliko nema dovoljno antioksidanata za inaktivaciju, napadaju naše ćelije i tkiva i oštećuju ih.
Oksidativni stres ima veoma negativan uticaj na organizam, pogotovo ako je hronični, i ništa se ne preduzima da se efekat ublaži. “Najbezbolnija” posledica oksidativnog stresa jeste prerano starenje i pojava sedih, međutim oksidativni stres izaziva mnogo ozbiljnije posledice. U stanju pobuđenosti, imuni sistem napada napada ne samo slobodne radikale, već i neselektivno ćelije organizma, dakle organizam “samog sebe napada”, što za posledicu ima razvoj autoimunih bolesti poput lupusa, dijabetesa tip 1, Hašimoto tireoiditis, vitiliga i drugih. Mnoge degenerativne bolesti poput artritisa, oštećenja krvnih sudova, kostiju, zglobova, posledica su oksidativnog stresa. Najozbiljnije je oštećenje DNK, koje je posledica veoma dugotrajnog oksidativnog stresa, što izaziva mutacije u našem organizmu i pojave različitih vrsta kancera.
Slobodni radikali su veoma reaktivni atomi ili molekuli koji imaju jedan slobodan elektron i teže da ga spare kako bi postigli stabilnost (1). Oni nastaju na dva načina: u endogenim i egzogenim procesima, tj. ćelijskim metabolizmom i pod uticajem spoljašnjih faktora poput UV zračenja, zagađenja, duvanskog dima i sl. U organizmu imaju veoma važnu ulogu odbrane organizma od infekta, međutim, u određenim situacijama dolazi do disbalansa i oni nastaju u većim količinama u odnosu na one koje naš organizam može da iskoristi. Višak slobodnih radikala uzrokuje oksidativni stres u organizmu, pokrećući nasumične i lančane oksidativne reakcije, u kojima se oštećuju ćelije i naša DNK.
Slika 1. Ćelija pre (levo) i nakon oksidativnog stresa (desno)
Antioksidanti su “protivotrov” za slobodne radikale. Dele se na enzimske i neenzimske, u koje spadaju jedinjenja iz grupa vitamina, minerala, karoteinoda i polifenola. Za razliku od slobodnih radikala, antioksidanti su donori elektrona, tako da se njihov mehanizam delovanja ogleda u stabilizaciji slobodnih radikala i njihovoj inaktivaciji, predajom jednog elektrona. U tom procesu antioksidanti ne postaju slobodni radikali, tako da se oštećenje organizma zaustavlja.
Najefikasniji antioksidanti jesu vitamini C i E, likopen, koenzim Q10, selen, cink, beta-karoten, ɑ-lipoinska kiselina.
Bioaktivni peptidi kolagena imaju izraženu antioksidativnu aktivnost (2), pa suplementacija kolagenom ima višestruke benefite.
A gde se antioksidanti nalaze? Izvori bogati antioksidantima jesu sveže voće i povrće, posebno bobičasto voće, citrusi, paradajz, paprika, zeleno povrće. Antioksidanata ima u crnoj kafi, crnoj čokoladi, zelenom čaju.
Višak slobodnih radikala opterećuje organizam i pobuđuje naše sisteme, koji pokušavaju da se izbore sa njima i da se organizam ponovo vrati u balans. Slobodni radikali izazivaju hroničnu upalu organizma, i to neselektivno, jer stalno napadaju ćelije i uzrokuju različita oboljenja. Kratkotrajna izloženost oksidativnom stresu izaziva prerano starenje, smanjenje koncentracije, bolove u mišićima i zglobovima, oslabljen imunitet.
Kako je telo u stalnoj borbi i stanju pobuđenosti i nema vremena za odmor (iako se prividno odmaramo i spavamo), osećamo se umorno i iscrpljeno, bez energije. Brzo se zamaramo i neke redovne aktivnosti oduzimaju nam snagu.
Veoma često se dešava da ljudi koji su pod oksidativnim stresom imaju problem sa memorijom, koncentracijom i fokusom, uz osećaj da im mozak ne funkcioniše i da ne mogu da reše ni najjednostavnije probleme.
Loš kvalitet sna često je povezan sa pobuđenim stanjem organizma. Iako osećamo umor, često ne možemo da zaspimo ili nakon buđenja imamo osećaj da nismo ni spavali.
Prerani i intenzivni znaci starenja posledica su oksidativnog stresa. Ako imate vidljive bore i sede samo rastu, možda je vreme da se osvrnete na stil života i borbu protiv oksidativnog stresa. Ovo nije posledica samo razgradnje kolagena, već oštećenja i odumiranja ćelija.
Da bi se dijagnostifikovao oksidativni stres potrebno je uraditi analizu krvi na specifične biohemijske parametre koji ukazuju na to da je naš organizam u stanju oksidativnog stresa. Oksidativni stres se može direktno proceniti merenjem količine slobodnih radikala ili indirektno proceniti stabilnim metabolitima oksidativnog oštećenja. Zbog kraćeg životnog veka slobodnih radikala, praćenje stabilnih oksidativnih metabolita doprinosi tačnom odražavanju i proceni statusa oksidativnog stresa.U osnovi, ovi oksidativni metaboliti mogu se klasifikovati u tri glavne kategorije: proizvodi lipidne peroksidacije, proizvodi oksidacije proteina i proizvodi oksidacije DNK (3).
Osnovna laboratorijska analiza krvi, takozvana KKS (kompletna krvna slika), može pružiti prvu informaciju o tome da li je sve u redu sa našim zdravljem ili se u našem telu dešavaju neki upalni procesi (ako je npr. visok nivo CRP-a). Za preciznije dijagnostifikovanje oksidativnog stresa potrebno je uraditi specifične analize.
Ove analize pokazuju koliki je kapacitet našeg organizma da se bori sa slobodnim radikalima. Ono što se određuje jeste TAS (totalni antioksidativni status) – ukupna koncentracija antioksidanata u plazmi, nivo glutationa u krvi (glutation je ključni antioksidativni enzim) i nivo superoksid dismutaze – enzim koji deaktivira slobodne radikale.
Za razliku od prethodnih parametara, parametri oksidativnog stresa su mera oštećenja organizma uzrokovanog oksidacijom. Određuje se TOS (totalni oksidativni status) – ukupna koncentracija slobodnih radikala, nivo malondialdehida (MAD) – glavni proizvod lipidne peroksidacije i PAB – odnos između količina antioksidanata i slobodnih radikala.
Slika 3. Biomarkeri na osnovu kojih se procenjuje nivo oksidativnog stresa (4)
Ukoliko oksidativni stres traje dugo i pređe u hronični, posledice su mnogo ozbiljnije, i trigeruju se degenerativni procesi u organizmu. Oksidativni stres izaziva mnoge autoimune i degenerativne bolesti. Neke od njih su lupus, Hašimoto, ateroskleroza, reumatoidni artritis, Alchajmerova i Parkinsonova bolest, a oksidativno oštećenje DNK dovodi do pojave tumora. (4, 5)
Iako su uzroci bolesti kardiovaskularnog sistema složeni, tj. ne postoji samo jedan uzrok, poslednjih godina je oksidativni stres označen kao primarni ili sekundarni uzrok kardiovaskularnih bolesti, uglavnom ateroskleroze.
Kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću pronađen je visok nivo ꞵ-amiloida u mozgu, peptida koji nastaje pod uticajem slobodnih radikala i za koji je dokazano da utiče na narpedovanje bolesti.
Respiratorne bolesti poput astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća povezane su sa oksidativnim stresom.
Generalni zaključak je da oksidativni stres utiče na naš ceo organizam i da treba kompenzovati efekte.
Današnji način života i uslovi sredine u kojoj živimo su predominantan faktor za oksidativni stres. Oksidativni stres se ne može u potpunosti eliminisati (osim ako se strogo vodi računa o eliminisanju svih stimulansa koji su uzrok), ali se može smanjiti i svesti na neku razumnu meru. Treba voditi računa pre svega o ishrani i bazirati je na namirnicama bogatim makro- i mikronutrijentima i smanjiti izlaganje agensima koji izazivaju nastanak slobodnih radikala.
Iako fiziološki stres nije isto što i oksidativni stres, neke tehnike za umirenje poput meditacije i joge mogu dosta pomoći u smanjenju uticaja oksidativnog stresa. Mehanizam delovanja se razlikuje, meditacija i ostale tehnike uzrokuju snižavanje nivoa kortizola, pospešuju delovanje antioksidativnih enzima poput glutationa i ubrzavaju oporavak i regeneraciju ćelija. Zato tokom dana treba napraviti pauzu i koristiti tehnike poput Mindfulnessa ili joge, kako bismo telu pružili šansu da se samo odbrani od slobodnih radikala i povrati balans.
Raznovrsna hrana, malo prerađena i termički obrađena hrana, dosta sirovih namirnica, voća i povrća, ključ su za dobro stanje organizma. Pomenute namirnice, posebno voće i povrće, sadrže velike količine antioksidanata koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala. Ukoliko se trudimo da svoju ishranu izbalansiramo, pružićemo telu vojnike za primarnu odbranu od slobodnih radikala.
Pušenjem se u organizam inhaliraju veliče količine slobodnih radikala, teških metala i policikličnih aromatičnih jedinjenja, dok se u procesu prevođenja alkohola u aldehid u jetri direktno stvaraju slobodni radikali. Pojedinačni uticaj alkohola i cigareta je veoma štetan po zdravlje, pre svega jer izaziva hronični oksidativni stres. Međutim, kombinacija ova dva poroka je devastireajuća za organizam jer u kombinaciji imaju pojačano negativno dejstvo.
UV zračenje je veoma ozbiljan okidač oskidativnog stresa. Pod dejstvom UVA i UVB zraka stvaraju se slobodni radikali. Zato treba izbegavati izlaganje suncu bez adekvatne zaštite, kreme, odeće, šešira. Čak i tokom zime, posebno prilikom boravka na planinama, treba koristiti makar dnevnu kremu sa SPF-om.
Umereno vežbanje pojačava antioksidativnu aktivnost organizma i smanjuje oštećenja nastala dugotrajnim oksidativnim stresom. Mada i u vežbanju treba imati meru, jer iscrpljujući treninzi sa nedovoljno vremena za odmor i oporavak, mogu naneti više štete jer promovišu nastanak slobodnih radikala.
Suplementi koji sadrže antioksidante mogu značajno da ublaže posledice oksidativnog stresa. Ukoliko smatrate da ne unosite dovoljno svežeg voća i povrća tokom dana, osećate se iscrpljeno i na sebi primećujete posledice oksidativnog stresa, sasvim je u redu da posegnete za dijetetskim suplementima kako biste pomogli sebi. Ukoliko pričamo o izboru antioksidanata, to bi trebalo da bude stvar ličnog izbora, ali je naša preporuka da birate komponente iz prirodnih izvora, jer priroda uvek ima najbolja rešenja. Podsećamo da dodaci ishrani nisu zamena za izbalansiranu ishranu.
ElastIQ suplement na bazi peptida ribljeg kolagena je visokokvalitetan proizvod koji pored kolagena sadrži vitamine C i E, biotin, cink i ekstrakt đumbira, tako da u jednoj dozi imate sve sastojke neophodne za sintezu kolagena. Riblji kolagen je kolagen tipa I kog najviše ima u našem telu, nalazi se u koži i zglobovima i idealan je suplement za osobe koje ne unose dovoljno kolagena ishranom, a imaju vidljive posledice nedovoljne količine kolagena poput bora, lako lomljive beživotne kose i bola u zglobovima.
Oksidativni stres izaziva višak slobodnih radikala koje organizam ne može sam da neutrališe (sam ili uz pomoć antioksidanata), pa oni pokreću lančane reakcije u organizmu.
Antioksidanti su prva linija odbrane od slobodnih radikala i njihova uloga je da predajom elektrona stabilizuju reaktivne slobodne radikale.
Običan stres (ili fiziološki stres) je odgovor organizma na određeni stimulans (bio on pozitivan ili negativan), dok oksidativni stres predstavlja disbalans između slobodnih radikala i antioksidanata na ćelijskom nivou.
Oksidativni stres veoma utiče na starenje organizma i to na više nivoa. Na ćelijskom nivou narušava metaboličke aktivnosti ćelija i onemogućava regeneraciju i deobu, deluje negativno na kolagen u našem organizmu narušavajući strukturu i izazivajući razgradnju kolagena i izaziva degenerativne promene na tkivima i organima.
Oksidativni stres slabi imunitet, pa se naš organizam teško bori sa infekcijama. Osim što direktno oštećuje ćelije borce (bela krvna zrnca), prisustvo slobodnih radikala pobuđuje imuni sistem koji je u stalnoj borbi i isrcpljuje nas.
Ishrana bogata izvorima antioksidanata, uglavnom sveže voće i povrće, pomaže organizmu u borbi protiv slobodnih radikala.
To su osobe koje su dugotrajno izložene suncu i zagađenju, zatim pušači i česti konzumenti alkohola, ali i osobe koje su pod stalnim stresom i koje konzumiraju uglavnom brzu, veoma prerađenu hranu siromašnu hranljivim sastojcima.
Suplementacija antioksidantima može da spreči nastanak oksidativnog stresa i pomoći organizmu u borbi protiv slobodnih radikala.
[1] Chandimali, N., Bak, S.G., Park, E.H. et al. (2025) Free radicals and their impact on health and antioxidant defenses: a review. Cell Death Discov. 11, 19. https://doi.org/10.1038/s41420-024-02278-8
[2] Nurilmala M, Hizbullah HH, Karnia E, Kusumaningtyas E, Ochiai Y. (2020) Characterization and Antioxidant Activity of Collagen, Gelatin, and the Derived Peptides from Yellowfin Tuna (Thunnus albacares) Skin. Mar Drugs. 18(2):98. doi: 10.3390/md18020098. PMID: 32023998; PMCID: PMC7074124.
[3] Li, J.; Pan, L.; Pan, W.; Li, N.; Tang, B. (2023) Recent Progress of Oxidative Stress-Associated Biomarker Detection. Chem. Commun. 59, 7361–7374. https://doi.org/10.1039/D3CC00878A
[4] Pizzino G, Irrera N, Cucinotta M, Pallio G, Mannino F, Arcoraci V, Squadrito F, Altavilla D, Bitto A. (2017) Oxidative Stress: Harms and Benefits for Human Health. Oxid Med Cell Longev. 2017:8416763. doi: 10.1155/2017/8416763. Epub 2017 Jul 27. PMID: 28819546; PMCID: PMC5551541.
[5] Reddy, V.P. (2023) Oxidative Stress in Health and Disease. Biomedicines 11, 2925. https://doi.org/10.3390/biomedicines11112925
