Osteoartritis je najčešće hronično oboljenje zglobova i jedan od vodećih uzroka bola, ukočenosti i smanjene pokretljivosti kod odrasle populacije. Iako se često doživljava kao „neizbežna posledica starenja“, savremena naučna istraživanja pokazuju da je osteoartritis složen, aktivan biološki proces u kojem učestvuju hrskavica, kost, sinovijalna membrana i zapaljenski mehanizmi. Razumevanje kako i zašto dolazi do oštećenja zgloba ključno je za pravovremenu prevenciju, usporavanje progresije bolesti i lečenje usmereno na očuvanje funkcionalnosti i poboljšanje kvaliteta života. Sa starenjem populacije, porastom gojaznosti, ali i promene u kvalitetu namirnica i životnoj dinamici – osteoartritis postaje globalni izazov. Ohrabrujuće je da istraživanja kontinuirano napreduju, što dovodi do razvoja savremenijih terapijskih pristupa, uključujući sve veću ulogu dijetetskih suplemenata u ublažavanju simptoma. U ovom naučnom blogu, baziranom na najnovijim studijama i meta-analizama saznaćete sve o uzrocima, simptomima, dijagnozi i inovativnim tretmanima – od suplementacije do prevencije – kako biste bolje razumeli i možda sprečili ovo oboljenje. Posebno interesovanje u savremenim istraživanjima usmereno je ka razvoju novih pristupa suplementaciji, koji prevazilaze estetske trendove i ulaze u domen ozbiljne naučne evaluacije. Različite bioaktivne supstance, uključujući komponente važne za strukturu i metabolizam hrskavičavog tkiva, sve češće su predmet kliničkih studija i meta-analiza, što otvara prostor za razumevanje njihovog potencijalnog doprinosa ublažavanju simptoma i očuvanju zdravlja zglobova – temama kojima se bavi i ovaj naučni blog.
Osteoartritis (OA) je hronično, progresivno oboljenje zglobova koje karakteriše postepena degeneracija zglobne hrskavice, uz istovremene promene u subhondralnoj kosti, sinovijalnoj membrani i okolnim strukturama zgloba. Iako se dugo smatralo isključivo kao posledica starenja, savremena istraživanja pokazuju da je OA rezultat poremećene ravnoteže između sinteze i razgradnje zglobnog matriksa, u kojoj centralnu ulogu imaju hondrociti. Zglobna hrskavica je tkivo koje u svojoj složenoj kompoziciji sadrži pre svega vodu, kolagen tipa II i proteoglikane, čija je osnovna funkcija da omogući glatko kretanje i amortizaciju opterećenja. Kod osteoartritisa dolazi do smanjene sinteze kolagena i proteoglikana, povećane aktivnosti kataboličkih enzima i gubitka mehaničkih svojstava hrskavičavog tkiva. Ove promene dovode do njenog stanjivanja, pucanja i konačnog gubitka, što uzrokuje bol, ukočenost i smanjenu funkcionalnost zgloba. Simptomi se najčešće javljaju postepeno i pogoršavaju se vremenom. Važno je naglasiti da osteoartritis ne zahvata samo hrskavicu, već predstavlja bolest celog zgloba, uključujući remodelovanje kosti, formiranje osteofita, a podrazumeva i hroničnu inflamaciju [1–3]. Sve veći broj studija poslednjih godina ukazuje da pravovremena intervencija, koja obuhvata prilagođavanje životnih navika, odgovarajuću fizikalnu terapiju i pažljivo odabranu suplementaciju, može imati značajan uticaj na tok bolesti i očuvanje svakodnevnog funkcionisanja pacijenata. Posebnu pažnju privlače različiti oblici kolagena – od hidrolizovanog kao strukturna podrška do nedenaturisanog kao imunomodulatora – za koje su u randomizovanim kliničkim ispitivanjima i meta-analizama zabeleženi povoljni efekti u smanjenju bola, poboljšanju pokretljivosti, a u pojedinim slučajevima i u usporavanju degenerativnih procesa [3–7].
U kliničkoj i istraživačkoj praksi osteoartritis se najčešće klasifikuje na primarni i sekundarni oblik u zavisnosti od prisustva ili odsustva jasno definisanog uzroka nastanka bolesti.
Primarni osteoartritis je oblik bolesti kod kojeg ne postoji jasno prepoznatljiv inicijalni uzrok i obično je povezan sa procesom starenja. Prema studijama, ovaj tip OA je rezultat genetske predispozicije, hormonalnih faktora (češći kod žena posle menopauze) i sistemskih faktora poput gojaznosti. Degenerativne promene hrskavice razvijaju se postepeno i u početku podrazumevaju gubitak njene elastičnosti, što dovodi do povećanog trenja unutar zgloba, a zatim i do bola i smanjene pokretljivosti kolena, kukova i drugih zglobova. Prema epidemiološkim podacima, primarni OA čini najveći deo slučajeva kod starije populacije pri čemu se njegova učestalost povećava sa godinama. Ovaj oblik bolesti najčešće se povezuje sa procesom starenja, genetskim faktorima i dugotrajnim mehaničkim opterećenjem zglobova, posebno kolena koja nose največi deo telesne težine. Smatra se da tokom vremena dolazi do smanjenja sposobnosti hondrocita da adekvatno održavaju i obnavljaju zglobni matriks, što omogućava prevlast degenerativnih procesa. Primarni osteoartritis se najčešće zahvata kolena, kukove, šake i zglobove kičme, a iako pretežno pogađa stariju populaciju, sve više podataka ukazuje na to da se rani znaci bolesti mogu pojaviti i znatno ranije [3].
Sekundarni osteoartritis nastaje kao posledica jasno definisanog faktora koji narušava normalnu strukturu ili funkciju zgloba. Najčešći uzroci uključuju prethodne povrede zgloba, ponavljane mikrotraume, deformitete, metaboličke i endokrine poremećaje, kao i zapaljenske ili infektivne bolesti zglobova. Kod ovog tipa osteoartritisa degenerativne promene mogu nastupiti ranije i napredovati brže u odnosu na primarni oblik upravo zbog postojanja osnovnog patološkog procesa koji dodatno opterećuje zglobnu hrskavicu. Sekundarni OA je često lokalizovan i zahvata zglob koji je bio direktno izložen štetnom faktoru, a može se javiti u mlađoj populaciji i često pogađa specifične zglobove – dovodeći do bržeg napredovanja simptoma [3].
Razvoj osteoartritisa je rezultat složenog međudejstva mehaničkih, bioloških i metaboličkih faktora koji dovode do poremećaja ravnoteže između sinteze i razgradnje zglobne hrskavice. Ključni patološki uzrok predstavlja disfunkcija hondrocita – ćelija odgovornih za održavanje njene strukture i funkcije.
Sa starenjem, ali i pod uticajem povećanog mehaničkog opterećenja, hondrociti postaju manje osetljivi na anaboličke signale i smanjuju sintezu kolagena tipa II i proteoglikana. Istovremeno dolazi do pojačane aktivnosti kataboličkih enzima koji razgrađuju ekstracelularni matriks. Ovaj disbalans dovodi do progresivnog stanjivanja hrskavice, gubitka njene elastičnosti i smanjenja sposobnosti amortizacije opterećenja [1–3].
Dodatni faktori koji doprinose razvoju osteoartritisa uključuju prethodne povrede zgloba, ponavljane mikrotraume, gojaznost, metaboličke poremećaje i hroničnu inflamaciju. Novija istraživanja ističu ulogu vitamina (npr. nedostatak vitamina D i K može ubrzati progresiju) [2], visokog krvnog pritiska, gustine kostiju i mišićne mase, kao i potencijalno zaštitnu ulogu metformina kod dijabetičara.
Simptomi osteoartritisa se javljaju postepeno, a na njihov razvoj utiče kombinacija mehaničkog opterećenja zgloba, blagih zapaljenskih procesa i poremećene biomehanike zgloba.
Osteoartritis se često smatra neizbežnom posledicom starenja, ali on zapravo pored neminovnog protoka vremena nastaje i usled složene kombinacije genetike i životnih navika. Razvoj osteoartritisa nije posledica jednog izolovanog faktora, već kombinacije bioloških, mehaničkih i genetskih uticaja koji vremenom narušavaju integritet zglobne hrskavice i celokupnog zglobnog sistema. Određeni faktori značajno povećavaju verovatnoću nastanka i progresije ovog oboljenja, utičući na funkciju hondrocita, sastav ekstracelularnog matriksa i biomehaniku zgloba.
Starost predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj osteoartritisa. Sa starenjem dolazi do smanjenja metaboličke aktivnosti hondrocita što se odražava na slabiju sintezu kolagena tipa II i proteoglikana – ključnih komponenti zglobnog hrskavičavog tkiva. Međutim, pol takođe važan činilac u predisponiranosti. Žene, naročito nakon 50. godine života (period postmenopauze), imaju značajno veću učestalost osteoartritisa. Hormonske promene, poput pada nivoa estrogena, igraju ključnu ulogu u smanjenju zaštite zglobnih struktura. Studije pokazuju da žene čine većinu slučajeva simptomatskog OA, sa većim uticajem na zglobove poput kolena i ruku [1,2].
Prethodne povrede zgloba, uključujući prelome, povrede ligamenata i ponavljane mikrotraume, značajno povećavaju rizik za razvoj osteoartritisa. Prema kliničkim pregledima, traume poput preloma, dislokacija ili ponavljajući stresovi (sportisti, intenzivne fizičke aktivnosti) dovode do sekundarnog OA uništavajući hrskavicu i izazivajući inflamatorne promene. Deformacije kosti, bilo urođene ili stečene, dodatno povećavaju lokalni mehanički stres, što ubrzava degenerativne procese [2]. U takvim uslovima hondrociti su izloženi uslovima koji stimulišu kataboličke puteve što ubrzava razgradnju kolagena i proteoglikana.
Genetska predispozicija igra važnu ulogu u razvoju osteoartritisa posebno u primarnom obliku bolesti. Studije ukazuju da varijacije u genima uključenim u sintezu kolagena, regulaciju ekstracelularnog matriksa i zapaljenske odgovore mogu uticati na strukturu i otpornost zglobne hrskavice. Osobe sa porodičnom istorijom osteoartritisa često imaju povećan rizik za raniji početak bolesti, što sugeriše da genetski faktori mogu uticati na njenu sposobnost da se adaptira na mehaničko opterećenje i da održi strukturni integritet tokom vremena [2].
Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora rizika za OA na koje možemo uticati naročito kod zglobova koji nose težinu tela, poput kolena i kukova. Veća telesna masa direktno povećava mehanički pritisak na zglobnu hrskavicu ubrzavajući njeno trošenje [1,2]. Ipak, efekat gojaznosti nije samo mehaničke prirode: masno tkivo je metabolički aktivno i luči adipokine i proinflamatorne medijatore koji mogu doprineti hroničnoj inflamaciji. Lučenjem proinflamatornih proteina (citokina) koji cirkulišu telom se hemijski razgrađuje zglobna hrskavica, što objašnjava zašto gojazne osobe češće imaju osteoartritis čak i na zglobovima šaka koji ne nose težinu tela. Ovi faktori dodatno utiču na disfunkciju hondrocita i ubrzavaju degenerativne procese u zglobu.
Osteoartritis je sistemski, ali lokalno ispoljen degenerativni poremećaj zglobova koji može zahvatiti gotovo svaki zglob, ali se najčešće lokalizuje na mestima koja nose najveće mehaničko opterećenje ili su izložena repetitivnim pokretima.
OA ruke je jedna od najčešćih formi ove bolesti, posebno kod žena starijih od 50 godina, a ukoliko se ne leči, može dovesti do gubitka fine motorike što otežava svakodnevne aktivnosti poput pisanja ili držanja predmeta.
Osteoartritis kolena je najčešći i klinički najznačajniji oblik OA, jer značajno utiče na pokretljivost, samostalnost i kvalitet života. Najčešći simptomi uključuju bol pri hodu, penjanju uz stepenice ili ustajanju, otok i osećaj „punoće“ u zglobu, nestabilnost, kao i postepeno smanjenje opsega pokreta. Istraživanja pokazuju da OA kolena nije samo „istrošenost“ zgloba, već hronični inflamatorni proces u kojem učestvuju citokini, metaloproteinaze i oksidativni stres.
Osteoartritis kuka (koksartroza) često se razvija podmuklo i može dovesti do kasnog postavljanja dijagnoze, jer se bol može osetiti u preponama, butinama ili čak kolenima, što zamagljuje pravi uzrok. Specifičnosti OA kuka: dubok, tup bol koji se pojačava pri opterećenju, smanjenje unutrašnje rotacije, skraćenje koraka i promena hoda odnosno progresivna atrofija mišića.
Osteoartritis kičme, poznat i kao spondiloza, zahvata fasetne zglobove i intervertebralne strukture, najčešće u vratnom i lumbalnom delu. Ovaj oblik OA je posebno kompleksan jer se mehaničke promene prepliću sa neurološkim simptomima što zahteva multidisciplinarni pristup.
Ako se OA ne leči, bolest napreduje dovodeći do nepovratnih promena u zglobovima i značajnog uticaja na kvalitet života. Glavne posledice uključuju progresivno oštećenje zglobova, degradacija kolagena dovodi do potpunog gubitka hrskavice, što za posledicu može zahtevati hiruršku zamenu zgloba [4]. Hronična bol i ograničena pokretljivost, a usled pogoršavanja simptoma može doći i do sekundarnih komplikacija koje podrazumevaju povećan rizik od pada, gojaznost (zbog neaktivnosti) i kardiovaskularne bolesti. Mogući problemi koji mogu uslediti daljim tokom bolesti su ekonomske i socijalne prirode – kasnija lečenja često donose veće troškove, a bolest može dovesti i do gubitka posla ili socijalne izolacije.
Lečenje osteoartritisa se danas ne posmatra kao jednokratna intervencija, već kao složen dugoročan, individualizovan i multimodalan proces primarno usmeren na smanjenje bola, održavanje ili poboljšanje pokretljivosti zglobova i minimiziranje invaliditeta. Budući da je OA degenerativna bolest, cilj nije samo trenutno olakšanje simptoma, već i usporavanje propadanja zglobne hrskavice, a savremeni pristupi kombinuju nefarmakološke mere (poput vežbanja i edukacije), farmakološku terapiju i u nekim slučajevima suplementaciju specifičnim nutrijentima [1,2].
Fizikalna terapija je osnovni stub nefarmakološkog lečenja osteoartritisa, preporučena u svim aktuelnim smernicama za lečenje iz 2025. godine, uključujući ACR (American College of Rheumatology) i OARSI (Osteoarthritis Research Society International), jer poboljšava funkciju zglobova, smanjuje bol i usporava progresiju bolesti. Njen primarni fokus je na jačanju mišića koji okružuju zglob, čime se smanjuje direktno opterećenje na samu hrskavicu. U randomizovanom ispitivanju Effects of Native Type II Collagen Treatment on Knee Osteoarthritis, autora Bakilan i sar. [6], kombinacija fizikalne terapije sa suplementima kolagena dovela je do značajnog poboljšanja funkcije i smanjenja bola pri hodu (VAS skala).
Farmakološko lečenje OA fokusira se na simptomatsko olakšanje, sa naglaskom na bezbednost i minimalne nuspojave prema ACR smernicama iz 2025. Farmakološko lečenje osteoartritisa ima primarno simptomatsku ulogu, sa ciljem kontrole bola i upale, ali ne i potpunog izlečenja bolesti. Iz tog razloga se lekovi preporučuju kao dopuna, a ne kao zamena nefarmakološkim merama, a najčešće su to analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi [1].
U završnom delu našeg bloga o zdravlju zglobova, fokusiraćemo se na proaktivni pristup za prevenciju i lečenje. Dok su lekovi i fizikalna terapija ključni za kontrolu simptoma, naučna zajednica sve više pažnje posvećuje nutrijentima koji direktno učestvuju u izgradnji i zaštiti zglobnih struktura. Suplementacija ne deluje izolovano, već funkcioniše kao deo šire strategije koja obuhvata balansiranu ishranu, fizičku aktivnost, regulaciju telesne mase i kontrolu inflamacije. Težište borbe protiv osteoartritisa leži u održavanju integriteta zglobne hrskavice. Prema aktuelnim studijama, sinergija specifičnih sastojaka može značajno usporiti degenerativne procese i podstaći regeneraciju tkiva. Poseban fokus istraživanja usmeren je ka nutrijentima koji učestvuju u sintezi i stabilnosti ekstracelularnog matriksa, modulaciji oksidativnog stresa i očuvanju integriteta vezivnog tkiva – među kojima se izdvajaju kolagen, glukozamin, hondroitin, vitamin C i biotin [4,6].
Savremeni naučni pristup suplementaciji naglašava da sinergija nutrijenata ima veći značaj od izolovanog unosa pojedinačnih supstanci. Zahvaljujući pažljivo osmišljenoj kombinaciji i dozama kolagena, vitamina C i biotina, ElastIQ deluje na više međusobno povezanih nivoa zdravlja zglobova.
Upravo ovakav integrativni pristup može doprineti prevenciji ranih degenerativnih promena, ublažavanju simptoma osteoartritisa ka oi očuvanju dugoročne funkcionalnosti zglobova.
Osteoartritis je hronična degenerativna bolest zglobova koju karakteriše postepeno propadanje zglobne hrskavice i promene na okolnom koštanom i mekom tkivu. Najčešći simptomi koji ga prate su ukočenost, oticanje i hronični bol koji se intenzivira prilikom kretanja ili fizičkog opterećenja zahvaćenog zgloba.
Glavna razlika je u uzroku: OA je degenerativno oboljenje uzrokovano mehaničkim trošenjem hrskavice (,,trošenje zglobova”), dok je reumatoidni artritis sistemska autoimuna bolest gde imuni sistem greškom napada tkivo zglobova.
Starost je jedan od najznačajnijih faktora rizika, jer se s godinama smanjuje sposobnost hrskavice da se regeneriše, dok kumulativno mehaničko opterećenje tokom života ubrzava njeno propadanje, ali važno je naglasiti da osteoartritis nije neizbežan deo starenja već kompleksan proces na koji utiču i genetika, povrede i telesna težina.
Statistike pokazuju da žene češće obolevaju od osteoartritisa nego muškarci, naročito nakon 50. godine života, što se često povezuje sa hormonalnim promenama tokom menopauze.
Povećana telesna masa značajno opterećuje zglobove, naročito kolena i kukove, ubrzavajući trošenje zglobne hrskavice i pogoršanje osteoartritisa. Pored mehaničkog opterećenja, masno tkivo luči i specifične upalne proteine (adipokine) koji sistemski narušavaju zdravlje hrskavičavog tkiva.
Progresija se prepoznaje po tome što bol postaje učestaliji i javlja se čak i tokom odmora, uz primetno smanjenje opsega pokreta i pojavu i moguće deformacije u zglobu.
Za usporavanje progresije osteoartritisa važno je usvojiti redovnu, umerenu fizičku aktivnost, održavati zdravu telesnu težinu i voditi računa o pravilnom opterećenju zglobova. Dodatno, izbor adekvatne obuće sa dobrim amortizerima, dovoljan unos proteina i hrane bogate omega-3 masnim kiselinama, uravnotežena ishrana bogata antioksidansima, vitaminom C i suplementacijom na bazi peptida kolagena, a izbegavanje pušenja i prekomernog unosa šećera i procesuirane hrane.
Iako se hrskavica ne može u potpunosti regenerisati, suplementi poput glukozamina, hondroitina i kolagena tipa II mogu usporiti njeno propadanje i poboljšati hidrataciju zglobnog prostora. Pored njih, naučna istraživanja potvrđuju značajnu ulogu kurkumina i omega-3 masnih kiselina u smanjenju upalnih procesa i očuvanju integriteta preostalog hrskavičavog tkiva.
[1] Sinusas K, MD (2012) Osteoarthritis: Diagnosis and Treatment. Am Fam Physician. 85(1):49-56. PMID: 22230308.
[2] Allen KD, Thoma LM, Golightly YM (2022) Epidemiology of osteoarthritis. Osteoarthritis and Cartilage 30, 184-195.
[3] Sen R, Hurley JA. Osteoarthritis. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK482326/
[4] Bello AE, Oesser S (2006) Collagen hydrolysate for the treatment of osteoarthritis and other joint disorders: a review of the literature. Current Medical Research And Opinion. 22, 2221–2232.
[5] Garcia-Coronado JM, Martinez-Olvera L et al. (2019) Effect of collagen supplementation on osteoarthritis symptoms: a meta-analysis of randomized placebo-controlled trials. International Orthopaedics. 43:531–538.
[6] Xu R, Wu J, Zheng L, Zhao M (2023) Undenatured type II collagen and its role in improving osteoarthritis. Ageing Research Reviews 91, 102080.
[7] Bakilan F, Onur A, Ozgen T, Tascioglu F, Bolluk O, Alatas O (2016) Effects of Native Type II Collagen Treatment on Knee Osteoarthritis: A Randomized Controlled Trial. Eurasian J Med. 48:95-101.
