KAKO PRETERAN UNOS PROTEINA MOŽE DA NAŠKODI ZDRAVLJU BUBREGA?
Da li ste dobili preporuku da u cilju smanjenja telesne mase povećate unos proteina, a smanjite unos ugljenih hidrata i masti? Da li ste pobornik LCHF, Atkins ili sličnih dijetetskih režima ishrane? A da li ste razmišljali o posledicama dominantno proteinske ishrane na rad i funkciju organizma?
Proteini čine 10-35% dnevnog kalorijskog unosa ako je ishrana balansirana, što predstavlja 200 do 700 kalorija (ukoliko uzmemo prosečan kalorijski unos od 2000 kcal/dan). Proteini su veoma bitni za pravilno funkcionisanje organizma, za izgradnju mišića i tkiva. Osim količine, veoma je važan proteinski izvor, jer od njega zavisi aminokiselinski profil i biološka efikasnost, odnosno makro i mikronutrijenti koje protein obezbeđuje. Ishrana svakako treba da bude raznovrsna, da bude bogata vitaminima, mineralima i vlaknima, svim makronutrijentima, kako bi se sprečio nastanak određenih bolesti i održalo dobro zdravlje.
Ipak, danas se često preporučuju dijetetski režimi/ishrana sa višim proteinskim sadržajem, pretežno životinjskog porekla, kako bi se postigli određeni fitness ciljevi i poboljšao odnos masti i mišićne mase u organizmu. Metabolizam proteina je složen proces koji započinje u sistemu za varenje, ali se produkti metabolizma, koji u normalnim količinama nisu štetni za naš organizam, obrađuju u jetri i izbacuju kroz bubrege, odnosno urinom. Kratkoročno, povećan proteinski unos zaista može dovesti do smanjenja težine i kod zdravih osoba ne može izazvati ozbiljnije probleme, ali dugoročne posledice unošenja velikih količina proteinskih namirnica mogu imati ozbiljnije posledice po zdravlje, posebno na funkciju bubrega.
U narednim redovima bavićemo se funkcijom bubrega u metabolizmu proteina i odgovoriti na važna pitanja o vezi između različitih faktora i bubrežne funkcije i kako postići dobre rezultate ne ugrožavajući opšte zdravlje organizma.
- Kakva je funkcija bubrega i kako oni filtriraju proteine?
- Koja je optimalna količina proteina za nesmetan rad bubrega?
- Kako prekomerni unos proteina opterećuje proces filtracije u bubrezima?
- Kako dugotrajan poremećen unos proteina utiče na razvoj bolesti bubrega?
- Koji su simptomi problema u radu bubrega?
- Kako protein iz kvasca pomaže u pravilnom radu organizma?
-
Često postavljana pitanja (FAQ)
- Da li visok unos proteina može dovesti do trenutnih problema s bubrezima?
- Kako prepoznati da li unosim previše proteina?
- Postoji li razlika između životinjskih i biljnih proteina po pitanju rizika za bubrege?
- Da li se bubrezi mogu oporaviti nakon perioda prekomernog unosa proteina?
- Kako pravilno pratiti nivo proteina u ishrani radi prevencije bubrežnih problema?
Kakva je funkcija bubrega i kako oni filtriraju proteine?
Bubrezi predstavljaju jedinstveni filtracioni sistem organizma. Glavna uloga bubrega jeste da filtriraju krv i da čistu krv vraćaju nazad u krvotok, proizvodeći urin kroz kojim se toksini izlučuju iz organizma. Za to su odgovorni nefroni (osnovna morfološka i funkcionalna jedinica bubrega), odnosno glomeruli koji su svojevrsni mikrofilteri smešteni u nefronima. Sem toga, bubrezi su odgovorni za održavanje i regulisanje nivoa hormona koji regulišu krvni pritisak, proizvodnju crvenih krvnih zrnaca – eritrocita i apsorpciju kalcijuma, kontrolišu biohemijske procese organizma regulišući količinu vode, soli i drugih nutrijenata u organizmu.
Metabolizam proteina započinje u digestivnom traktu, da bi se završio u jetri i preko bubrega se urea, koja nastaje kao produkt proteinskog metabolizma, izlučuje iz organizma. Mali deo proteina dospeva do bubrega odakle se vrati nazad u krvotok. Ukoliko je funkcija bubrega poremećena, proteini se ne vraćaju u krvotok već se izlučuju kroz urin.
Koja je optimalna količina proteina za nesmetan rad bubrega?
Dnevni proteinski unos potreban za normalno funkcionisanje organizma i nesmetan rad bubrega zavisi od više faktora, pre svega od starosnog doba i količine fizičke aktivnosti u toku dana. Proteini bi trebalo da čine 10 – 35% dnevnog kalorijskog unosa. Normalnim dnevnim unosom smatra se oko 0.8-1.2 g proteina/kg telesne mase iz različitih izvora, što se odnosi na prosečnu odraslu osobu. Ako je fizička aktivnost većeg intenziteta preporučena količina može biti veća i ići i do 2g/kg težine.
Iako ćete često dobiti preporuku da, u cilju gubitka kilograma, povećate proteinski unos, što je osnova high protein režima, poput LCHF, Atkinson dijete i slično, sa unošenjem proteina se i te kako može preterati. Ukoliko ste neko ko vodi računa o svom izgledu i umereno ste fizički aktivni, dugotrajno konzumiranje količine veće od 2 g proteina/kg telesne mase može da naškodi vašem zdravlju, posebno bubrežnoj funkciji.
Kako prekomerni unos proteina opterećuje proces filtracije u bubrezima?
U periodima prekomernog proteinskog unosa, bubrezi su posebno opterećeni i bubrežna funkcija je pojačana. To se prvenstveno odnosi na brzinu filtracije krvi kroz bubrege. Metabolizmom proteina nastaju urea i kreatinin koji se izlučuju preko urina i velika koncentracija ovih jedinjenja zahteva veću brzinu protoka cirkulacije kroz bubreg, da bi se u predviđenom roku izbacili iz organizma, što dugoročno dovodi do poremećaja u bubrežnom radu.
Nemetabolisani proteini se preko urina izlučuju iz organizma, što dovodi do njihovog povećanog sadržaja u urinu. Kod osoba sa zdravim bubrežnim funkcijama ovo nije naročito štetno, dok kod osoba sa poremećenim bubrežnim radom izaziva proteinuriju.
Velika proteinska konzumacija, posebno hrane životinjskog porekla, može dovesti do povećanog sadržaja mokraćne kiseline u organizmu. Iako je mokraćna kiselina normalan sastojak urina i rastvorna je u vodi, ona može da formira so amonijum – urat koja je nerastvorna i prestavlja bubrežni kamenac koji se taloži, začepljuje bubrežne kanaliće i otežava izbacivanje urina iz organizma.
Visoko-proteinski dijetetski unos zahteva povećanu količinu tečnosti, upravo zbog pojačane bubrežne funkcije. Ukoliko unos tečnosti nije dovoljan, može doći do dehidratacije organizma. Savetuje se popiti bar 2-3l vode dnevno kako bi se poboljšala diureza i organizam dovoljno hidrirao.
Kako dugotrajan poremećen unos proteina utiče na razvoj bolesti bubrega?
Razvoj bolesti bubrega koji je povezan sa prekomernim unošenjem proteina različit je kod osoba različitog zdravstvenog stanja. Ukoliko je osoba zdrava i ima očuvanu bubrežnu funkciju, mogu se javiti manje smetnje u funkcionisanju organizma sa simptomima koji je je lako prepoznati i koji se mogu regulisati smanjenjem konzumiranja proteinskih namirnica, bez većih posledica po celokupno zdravlje. Kod osoba koje imaju genetske predispozicije za bubrežne bolesti, kod osoba koje imaju već uznapredovali i nekontrolisan dijabetes, kao i kod osoba kod kojih je bubrežna funkcija već poremećena, veliki sadržaj proteina u ishrani može pogoršati postojeće stanje ili izazvati neka nova oboljenja. U ovim slučajevima radi se na prevenciji težih posledica po zdravlje kao i na usporavanju razvoja simptoma bolesti.
Koji su simptomi problema u radu bubrega?
- Problemi prilikom uriniranja – osobe koje imaju problem u radu bubrega najčešće se suočavaju sa pojačanim ili smanjenim uriniranjem, nemogućnošću normalnog uriniranja, promenom boje i mirisa urina, prisustvom veće količine proteina u urinu. Ovi simptomi mogu biti posledica začepljenja bubrežnih (mokraćnih) kanalića usled nagomilavanja bubrežnog kamenca, što može biti i veoma bolno, dok su neki povezani sa viškom proteina koji se ne metaboliše već u nepromenjenom stanju dospeva do bubrega i urina.
- Zadržavanje vode i oticanje ekstremiteta – smanjena funkcija bubrega može dovesti do zadržavanja natrijuma (soli) u organizmu što za posledicu ima zadržavanje vode i oticanje stopala i članaka.
-
Visok krvni pritisak (hipertenzija) – višak vode u organizmu koji ne može da se izluči zbog smanjene bubrežne funkcije, vraća se u krvotok i može izazvati hipertenziju, čime se ulazi u začarani krug međusobnog uticaja visokog pritiska na bubrežne funkcije i obrnuto. Hipertnezija nepovoljno i značajno utiče na stanje i zdravlje krvnih sudova, oštećuje ih i oslabljuje, što dodatno ugrožava rad i zdravlje bubrega.
- Opšti osećaj slabosti organizma – kada je rad bubrega poremećen i kada su bubrezi opterećeni viškom proteina ili većim količinama proizvoda njihovog metabolizma, filtracija krvi kroz bubrege se ne odvija na pravilan način, tako da se u krvotok vraća nedovoljno prečišćena krv, koja može da sadrži toksine. Bolest bubrega uzrokuje i smanjenu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca (anemija), samim tim je i distribucija kiseonika kroz organizam poremećena. Kao posledica javljaju se osećaj umora ili slabosti, čak i nakon spavanja, kao i nemogućnost postizanja koncentracije i fokusa.
- Mučnina i/ili povraćanje i smanjen apetit – bubrezi imaju jako važnu funkciju u izlučivanju toksina iz organizma. U slučajevima poremećene bubrežne funkcije, toksini se ne izlučuju putem urina, već se talože u organizmu, što kao posledicu ima smanjen apetit kao i osećaj mučnine i gađenja.
- Promena boje kože usled smanjene funkcije bubrega (smanjena proizvodnja crvenih krvnih zrnaca) i nagomilavanja proizvoda metabolizma, suvoća kože – U zavisnosti od oboljenja bubrega kao i od načina života i upotrebe određenih namirnica, proizvodi metabolizma se mogu nagomilavati u krvi i uticati na boju kože. Koža može da postane bleda usled nedostatka crvenih krvnih zrnaca, ali može da poprimi i žućkastu boju. Ukoliko bubreg nije u stanju da filtrira višak fosfora, on se taloži na koži i izaziva suvoću i svrab kože.
Kako protein iz kvasca pomaže u pravilnom radu organizma?
Protein iz kvasca – Smartein® je jedini kompletan veganski protein, koji sadrži svih 9 esencijalnih aminokiselina koje su neophodne za funkcionisanje organizma, kao i sve neesencijalne aminokiseline. Ove amino kiseline se ne sintetišu u ljudskom organizmu i potrebno je unositi ih hranom ili suplementima, ali sem proteina iz kvasca nijedan drugi veganski izvor ih ne sadrži sve. Aminokiseline utiču na povećanje mišićne mase, oporavak mišića i tkiva i sl. Takođe, Smartein® sadrži i veliku količinu aminokiselina razgranatog lanca, BCAA, koje imaju posebnu ulogu u lepoj definiciji i izgradnji mišića.
Biološka raspoloživost proteina iz kvasca je velika, jer je lako svarljiv protein i lako se apsorbuje u organizmu. Time se obezbeđuje i njegovo lako metabolisanje. Ne izaziva nadimanje, gasove niti osećaj težine u stomaku. Sadrži beta – glukane, polisaharide koji su po naučnim istraživanjima imuno-modulatori i pomažu imunom sistemu u borbi protiv infekcija. Dalje, istraživanja pokazuju da protein iz kvasca može povoljno uticati na regulaciju nivoa šećera u krvi i na odlaganje nastanka dijabetesa. Ovo ga čini odličnim izborom za dijabetičare ili osobe koje imaju insulinsku rezistenciju. Takođe, protein iz kvasca prirodno je bogat vitaminima B grupe, pogotovo vitaminom B12 koji je često deficitaran kod osoba čija ishrana sadrži isključivo biljne namirnice. Smartein® ne sadrži šećere, kazein, laktozu i gluten, pa samim tim povoljno utiče na rad sistema za varenje. Bogat sadržaj vlakana u Smarteinu utiče na rast dobrih bakterija i na zdrav mikrobiom creva čime se pospešuje apsorpcija drugih nutrijenata iz hrane. Zdrava i izbalansirana ishrana je najvažnija za postizanje optimalnog zdravlja.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Da li visok unos proteina može dovesti do trenutnih problema s bubrezima?
Ne, problemi sa bubrežnom funkcijom nastaju ako je ishrana duže vremena nepravilna i kao posledica dugotrajnog prekomernog korišćenja proteina. Ukoliko ne postoji neka hronična bubrežna bolest, trenutni problemi se ne mogu javiti. Kod zdravih osoba oni će lako metabolisati veću količinu proteina bez većih posledica.
Kako prepoznati da li unosim previše proteina?
Prilikom prekomernog unošenja javljaju se određena simptomatologija poput umora, dehidratacije, mučnine, dijareje, poremećaja varenja i probavnih tegoba.
Postoji li razlika između životinjskih i biljnih proteina po pitanju rizika za bubrege?
Metabolizam životinjskih proteina, naročito ishrana bogata crvenim mesima i mesnim prerađevinama, više opterećuje rad bubrega u odnosu na biljne izvore, samim tim ovi proteini predstavljaju veći rizik za bubrežno opterećenje.
Da li se bubrezi mogu oporaviti nakon perioda prekomernog unosa proteina?
U zavisnosti od stanja bubrega, odnosno nivoa oštećenja i vremena trajanja prekomerne konzumacije proteina, oni se u manjoj ili većoj meri mogu oporaviti. Ukoliko bubrežno oštećenje nije veliko, ako nam je ishrana dobra, kao i dovoljan unos tečnosti, uz smanjenu konzumaciju proteinskih namirnica, bubrezi će se potpuno oporaviti. U slučajevima kada je oštećenje bubrega veliko i kada već postoji neko bubrežno obolenje, cilj je usporavanje ili zaustavljanje daljeg oštećenja, umesto potpunog oporavka.
Kako pravilno pratiti nivo proteina u ishrani radi prevencije bubrežnih problema?
Ukoliko planirate da drastično menjate režime ishrane, prvi savet je da se konsultujete sa lekarom i nutricionistom, koji će na osnovu vašeg opšteg zdravstvenog stanja organizma proceniti potrebne dnevne količine makro i mikronutrijenata. Sa unosom proteina se ne sme preterivati i treba pratiti preporuku količine do 2g proteina/kg telesne mase, u zavisnosti od vaših ciljeva, stanja organizma i fizičke aktivnosti. Treba pažljivo izabrati izvore proteina, unositi više proteina biljnog u odnosu na proteine životinjskog porekla, jesti raznovrsnu hranu i unositi dovoljnu količinu tečnosti u toku dana.