Izbornik
Možda ste se negde sreli sa pojmom proteinurija. Šta je to? Koji su uzroci njenog nastanka?
Kako izgledaju simtomi i koliko su posledice ozbiljne?
Odgovore na ova i druga važna pitanja u vezi sa proteinurijom možete pronaći baš u ovom tekstu.
Proteinurija je medicinski termin koji označava prisustvo proteina u urinu.
Ovo stanje može biti znak da bubrezi ne funkcionišu pravilno, jer zdravi bubrezi zadržavaju proteine u krvi i ne dozvoljavaju im da u prekomernoj količini dospeju u urin. To znači da postoji količina proteina čija je pojava sasvim prirodna i ona obično iznosi oko 150-200mg na 24 sata. Kada bubrezi ne rade kako treba, proteini poput albumina mogu završiti u urinu i tako će premašivati normalne vrednosti.
Proteinurija može biti prolazna, trajna i ortostatska.
Prolazna nastaje posledica urinarnih infekcija ili visoke temperature. Ona nije razlog za brigu i ne zahteva lečenje. Isto tako, ne treba da brine ni ortostatska proteinurija jer je to pojava kada je prekomerna količina proteina u urinu samo kada pacijent sedi ili stoji, ali ne i onda kada leži. Za razliku od ove dve vrste, trajna (perzistentna) proteinurija se javlja kod pacijenata koji obično već imaju dijagnostifikovan zdravstveni problem sa bubrezima, povišenim nivoom šećera u krvi ili povišenim krvnim pritiskom.
Kako bi se održao pravilan rad i funkcija bubrega, savetujemo redovne lekarske kontrole, preferiranje uravnotežene i izbalansirane ishrane sa hranom koja obiluje antioksidansima, vlaknima i esencijalnim vitaminima koji doprinose zdravlju bubrega. Takođe, fizička aktivnost i život bez cigareta i alkohola doprinose dobrom zdravstvenom stanju, pa samim tim i dobrom zdravlju naših bubrega.
Šta je to što može biti uzrok da tragovi proteina unutar urina budu dijagnostifikovani? Medicina danas brzo napreduje, pa lakše i jednostavnije dolazimo do dijagnoza mnogih bolesti, pa tako i ovog stanja.
Hronična bolest bubrega iglomerulonefritisobično su povezani sa proteinurijom.
Hronična bolest bubrega je dugotrajno stanje koje karakteriše postepeno pogoršanje funkcije bubrega tokom vremena. Ovo stanje može biti uzrokovano različitim faktorima, uključujući dijabetes, visok krvni pritisak, glomerulonefritis i druge bubrežne bolesti. Kako se hronična bolest bubrega razvija, bubrezi postaju sve manje efikasni u filtraciji krvi, što dovodi do nakupljanja otpadnih materija i viška tečnosti u telu.
Kada je u pitanju dijagnoza glomerulonefritisa, medicina je defini upalno oboljenje glomerula, koji su osnovne filtracione jedinice bubrega. Ovo stanje može biti akutno ili hronično i često je izazvano infekcijama, virusima, gljivicama ili parazitima. Kada su glomeruli upaljeni, njihova sposobnost filtracije postaje oštećena, što za posledicu ima prolazak proteina u urin.
Kada je reč o sistemskim bolestima, pomenućemo dijabetes i lupus.
Visok nivo šećera u krvi, karakterističan za dijabetes, može oštetiti delikatne filtere u bubrezima poznate kao glomeruli. Ova oštećenja dovode do stanja poznatog kao dijabetička nefropatija. U normalnim okolnostima, glomeruli zadržavaju proteine, posebno albumin, u krvotoku. Međutim, kod dijabetičara, oštećenje glomerula omogućava ovim proteinima da prođu kroz filtere i završe u mokraći. Dijabetička nefropatija može se razvijati godinama bez simptoma, ali proteinurija je često povezana sa dijagnozom bolesti dijabetesa.
Osim dijabetesa, lupus je isto tako često u vezi sa povišenim nivoom proteina u urinu. Lupus je autoimuna bolest koja može da dovede do upale u različitim delovima tela, pa i u bubrezima. Jedna od težih komplikacija nastaje kada se razvije lupusni nefritis, što je stanje koje dovodi do upale i do smanjene funkcije bubrežne filtracije.
Do toga da se proteini kod urina jave u prekomernoj količini, pored opisanih zdravstvenih stanja, mogu dovesti i povišen krvni pritisak ili neke od urinarnih infekcija.
U situaciji kada pacijenti imaju hronično visok pritisak, to može da ošteti krvne sudove u bubrezima. Isto tako, infekcije urinarnog trakta koje zahvataju bubrege isto mogu biti u direktnoj vezi sa proteinurijom.
Delimo sa vama neke od najčešće ispoljenih simptoma proteinurije.
Jedan od simptoma proteinurije je povećana potreba za mokrenjem. Ovo stanje može biti rezultat bubrežnog oštećenja koje dovodi do nemogućnosti bubrega da pravilno formiraju urin. Kada bubrezi ne funkcionišu pravilno, može doći do pojačane proizvodnje urina, što rezultira čestim odlascima u toalet, posebno noću. Isto tako, učestalo mokrenje nije signal jedino za proteinuriju. Ta pojava može biti simptom i nekih drugih zdravstvenih stanja.
Ako se javi oticanje u stopalima, gležnjevima, rukama ili licu, to takođe može biti jedan od simptoma povišenog nivoa proteina u mokraći. Kako albumin, ključni protein u krvi, pomaže u održavanju ravnoteže tečnosti između krvnih sudova i tkiva, onda kada albumin „curi“ u urin, ravnoteža tečnosti se narušava, što dovodi do edema ili oticanja. Oticanje može biti praćeno osećajem težine ili zategnutosti kože i po intenzitetu može varirati tokom dana.
Kada se jave proteini u urinu, mokraća može postati penušava i može doći do promene njene boje. Tada je tamnije ili čak i krvava (ako je oštećenje bubrega toliko veliko). Do ovih promena dolazi jer su usled proteinurije u mokraći prisutne različite supstance koje tu ne bi trebale biti u tolikoj količini.
Nekada proteinuriju ne prate tako očigledni simptomi. Ovo znači da osoba može imati značajne količine proteina u urinu, a da nema nikakve vidljive ili subjektivne simptome. Asimptomatska proteinurija se često otkriva kada se vrši rutinski pregled urina, međutim, iako sa sobom ne nosi jasne i uobičajene simptome, ovo stanje može ukazivati na rano oštećenje bubrega koje može napredovati ako se ne leči.
Do dijagnoze proteinurije najčešće dolazi kroz analize urina. Laboratorijski nalazi uključuju standardne testove i dvadesetčetvoročasovno skupljanje urina gde se procenjuju u kojim delovima dana je koncentracija proteina u mokraći najviša. Kroz laboratorijske nalaze otkriva se i asimptomatska proteinurija, a često ove analize ukazuju i na simptome nekih drugih zdravstvenih problema.
Trake za urin mogu brzo i jednostavno da ukažu na povišenu količinu proteina u urinu. Mogu se koristiti kod kuće tako što se zaranjaju u urin i ukoliko dođe do promene boje na traci – detektovano je pristustvo proteinskih struktura. Test trake za urin ne spadaju među precizne analize pa se iz tog razloga predlaže da se rezultati potvrde kroz laboratorijski nalaz urina.
Merenje proteina tokom 24 sata je vrlo precizna metoda kojom se dijagnostikuje količina proteina u mokraći. Tokom trajanja testa, skuplja se urin tokom 24 sata i potom se šalje na analizu. Na ovaj način mogu se otkriti ozbiljniji poremećaji u radu bubrega, ali se isto tako dobija i precizna slika o trenutnom stanju pacijenta i na ovaj način se može pratiti napredak u njegovom lečenju.
Kadase dijagnostikuje ovo stanje, koje opcije pacijent ima na raspolaganju?
Pacijenti koji imaju dijagnostikovanu proteinuriju u svojoj rutini imaju i redovne kontrole krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi i rada bubrega. Osobe sa proteinurijom često moraju da prate svoje zdravstveno stanje putem redovnih laboratorijskih testova i fizičkih pregleda. Kontrola osnovnog zdravstvenog stanja pomaže u sprečavanju komplikacija i u održavanju optimalne funkcije bubrega.
Kada dođe do stanja gde su proteini u mokraći prisutni u većoj meri nego što je to uobičajeni slučaj – tada se režim ishrane mora menjati. Preporučuje se manji unos soli i proteina, a veći unos zdravih masti, vlakana i antioksidanasa. Isto tako, korišćenjem proverene i bezbedne suplementacije kao dodatak ishrani može se povećati nutitivna vrednost obroka.
U slučaju uvođenja suplementacije, Smartein® bi bio odlična podrška jer sadrži kompletan aminokiselinski profil i pritom, nema nikakvo opterećenje za bubrege. Smartein je bogat BCAA i vlaknima, pomaže u održavanju mišićne mase i podržava zdravlje digestivnog trakta.
Lečenje se obavlja pod nadzorom lekara koji je postavio dijagnozu i, shodno zdravstvenom stanju pacijenta, prepisao najadekvatniju terapiju. Lečenje proteinurije često uključuje upotrebu lekova kao što su antihipertenzivi se koriste za snižavanje krvnog pritiska i za smanjenje koncentracije proteina u mokraći. Ovi lekovi pomažu u zaštiti bubrega i u sprečavanju daljeg prpadanja njihove funkcije.
Evo šta se može usvojiti kao dobra navika, kako bi se nivo proteina u urinu održavao u normalnim vrednostima.
Izbalansirana ishrana je osnova našeg dobrog zdravlja. Ishrana bogata voćem, povrćem, žitaricama i adekvatnoj količini svih makronutrijenata pomaže u održavanju zdravlja bubrega, dok ograničenje unosa soli i zasićenih masti smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska i poremećaja rada bubrega.
Fizička aktivnost je isto kao ishrana važna za naše zdravlje, jer vežbanje pomaže u kontroli krvnog pritiska, poboljšava cirkulaciju i održava optimalnu telesnu težinu. Isto tako, uz vežbanje ili neki drugi vid redovne fizičke aktivnosti lakše ćemo se oslobotii stresa, što svakako pozitivno utiče na naše zdravstveno stanje.
Ono što ne smemo zanemariti su lekarski pregledi. Rutinske analize urina mogu otkriti prekomerno prisustvo proteina i pre nego što simptomi postanu jasno uočljivi, a upravo to je i cilj prevencije – predupređivanje ozbiljnih zdravstvenih problema.
Ovo stanje nije uvek znak ozbiljnog zdravstvenog problema. U nekim slučajevima, može biti privremena i uzrokovana faktorima kao što su intenzivna fizička aktivnost, dehidracija ili stres. Međutim, kada je prekomerno prisustvo proteina u mokraći stalno, to može ukazivati na ozbiljnije probleme sa bubrezima ili neke druge bolesti.
Da, promene u ishrani mogu pomoći u sprečavanju proteinurije, posebno ako je povezana sa stanjima kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes. Smanjenje unosa soli, zasićenih masti i povećanje unosa voća, povrća, žitarica, kao i unos aminokiselina shodno potrebama organizma može smanjiti rizik od oštećenja bubrega.
Moguće je, i ovo stanje, poznato kao asimptomatska proteinurija, često se otkriva slučajno kada se radi rutinski pregled urina.
Bolesti kao što su infekcije urinarnog trakta, dijabetes, visok krvni pritisak i bolesti jetre mogu imati slične simptome kao što su simptomi kod proteinurije.
Da, stress, odnosni povećani katabolizamproteina može biti jedan od faktora koji združeno sa drugim faktorima može da utiče na razvoj proteinurije kao i drugih bolesti, posebno metabolizma.
Ukoliko se ne leči, može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući progresivno oštećenje bubrega i poremećaje sa izlučivanjem.
Ovaj protein ne opterećuje bubrege, sadrži kompletan aminokiselinski profil potreban za održavanje mišićne mase i opšteg zdravlja. Ne remeti izlučivanje. Takođe, protein iz kvasca može pomoći u smanjenju upale i podržavanju imunološkog sistema, što može biti korisno za osobe sa oštećenjem bubrega.
Protein iz kvasca može pomoći kod različitih stanja, uključujući podršku u oporavku mišića nakon fizičke aktivnosti, poboljšanje funkcije imunološkog sistema, i održavanje zdrave telesne težine.
