Izbornik
Da li ste primetili da neki ljudi, uprkos adekvatnom unosu hrane, brzo gube telesnu i mišićnu masu, postaju iscrpljeni i slabiji iz dana u dan? Ovaj zabrinjavajući fenomen nije samo posledica loše ishrane ili stresa – reč je o kaheksiji, kompleksnom sindromu koji prati teške hronične bolesti poput raka, hronične bolesti bubrega, srčane insuficijencije i drugih ozbiljnih stanja.
Kaheksija ne znači samo gubitak telesne mase, već i duboke metaboličke promene koje mogu ugroziti kvalitet i dužinu života. Prepoznavanje simptoma u ranoj fazi ključno je za pravovremenu reakciju i usporavanje njenog napredovanja. U nastavku ćemo detaljno objasniti šta uzrokuje kaheksiju, kako se prepoznaje i koje mogućnosti lečenja postoje.
Kaheksija ili “sindrom gubitka telesne mase” je složen metabolički poremećaj koji izaziva gubitak mišićne mase i naglog mršavljenja, uz moguć gubitak masnog tkiva (koje ne mora nužno da se javi). Kaheksija je veoma ozbiljan poremećaj, koji uglavnom ukazuje na ograničen I kratak životni vek pacijenta. Procena je da oko 9 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti zvana kaheksija (grč. κακός – kakos = loš + ἕξις – hexis = stanje), a smrtnost je oko 2 miliona godišnje.
Ovaj sindrom je posledica teških bolesti, poput raka, Alchajmera, bolesti srca I pluća, hronične bolesti bubrega, AIDSa I sepse. Jedan od tipova kaheksije posledica je multidimenzionalnog zapaljenskog procesa u organizmu, koji aktivira imuni sistem, pri čemu organizam stvara uvećane količine citokina koji cirkulišu u organizmu. Ovo dalje uzrokuje molekularne, ćelijske I druge odgovore organuzma koji rezultuju sistemskim zapaljenskim procesom.
Ono što karakteriše kaheksiju jeste konstantno povećanje bazalnog metabolizma (metabolizam je ubrzan toliko da telo bukvalno “jede” samo sebe). Čak ni povećanim unosom hrane (uglavnom na bazi proteina) ne može se u potpunosti kompenzovati gubitak mišićne I telesne mase.
Postoji nekoliko faza kaheksije (najbolje bi bilo prepoznati je u najranijoj fazi kada najviše može da se utiče na posledice smanjenja telesne/mišićne mase):
Nije je lako otkriti, potrebna je sveobuhvatna opservacija pacijenta kako bi se utvrdilo da zaista boluje od kaheksije, a još je veći izazov otkriti je u najranijoj fazi. Često se desi da se prilikom ispitivanja uzroka gubitka mase otkrije primarna bolest koja je u početnoj fazi.
Postoji nekoliko uzroka kaheksije (svi su organskog porekla), ali je jedna stvar zajednička svim osobama koje pate od ovog sindroma – nemogućnost zarastanja rana. Do kaheksije dovodi niz povezanih, lančanih reakcija u organizmu I da bi se pristupilo pravilnom tretmanu treba ih sve zasebno tretirati.
Kahesija se najčešće povezuje sa pojavom raka, koji u organizmu izaziva jak imuni odgovor I pokreće mnogobrojne metaboličke I zapaljenske procese. Rak pankreasa, želuca, pluća, debelog creva I ezofagijalni rak su naročito zaslužni za pojavu kaheksije usled njihove veoma agresivne prirode I brzog napredovanja. Svi su oni povezani sa problemima sa ishranom (nemogućnost unosa hrane), bolovima I nelagodnostima koji nastaju hranjenjem. Rak je glavni uzročnik kaheksije jer izaziva lučenje citokina koji direktno utiču na izgranju mišića.
Nelečeni zapaljenski proces koji “tinja” u organizmu može biti jedan od uzročnika kaheksije. Bilo da je to povreda, infekcija ili nešto treće, aktivacija imunog sistema je kod ovih osoba konstantna I dolazi do proizvodnje zapaljenskih faktora u tkivima I krvi pacijenata. Ono što zapravo najviše utiče na progresiju sindroma jeste povećan nivo citokina (koji je pronađen u krvi pacijenata) koji izazivaju dalje poremećaje u radu organizma, od ćelijskog pa do nivoa organa. Citokini koji su najzaslužniji za proteolitičku aktivnost I inhibiciju sinteze mišićnih proteina jesu TNF-α -”kahekin”, interleukini 6 I 1 (IL-6 I IL-1), koji mogu da povećaju oksidativni stres organizma koji dalje vodi do degradacije mišića I mitohondrijalne disfunkcije. Citokini mgu da izazovu I promene u nivoima hormona u organizmu, I to najčešće kortizola I insulina, koji su krucijalni za rast I oporavak mišića.
Uzrok pojave kaheksije kod srčanih bolesnika je disbalans u katabolizmu/anabolizmu I prevelika aktivnost imunog sistema. Kod pacijenata sa plućnim bolestima, umor uzrokuje hipoksičnu neaktivnost, što pogoršava stanje pacijenta I glavni je patofiziološki mehanizam koji doprinosi kaheksiji.
U slučaju bubrežnih bolesnika, odnosno pacijenata na hemodijalizi, čak 75% pacijenata pati od kaheksije. U ranoj fazi kaheksije kod ovih pacijenata javljaju se veoma specifični simptomi koji ukazuju na ovaj sindrom: povećano vreme za odmor, niske vrednosti seruma albumina I gubitak telesne I mišićne mase.
Osoba rapidno gubi telesnu I mišićnu masu, bez obzira na količinu unete hrane u toku dana. Usled veoma ubrzanog metabolizma, normalnom ishranom se ne mogu nadoknaditi metabolisane količine proteina.
Jedan od simptoma koji može, a ne mora biti, jeste gubitak masnog tkiva. Iako se često desi da masno tkivo nadoknadi izgubljeno mišićno, u težim slučajevima dolazi do udruženog gubitka oba tkiva, pa skelet ostaje bez potpore.
Osobe koje pate od kaheksije često imaju smanjen apetit, što je uglavnom posledica primarne bolesti I terapije koju osoba dobija. Stimulansi apetita imaju veoma ograničenu efikasnost u ovim slučajevima.
Osobe koje pate od kaheksije imaju problem sa zarastanjem rana, makar to bila I neka minimalna povreda, što povećava rizik za novu inflamaciju I komplikacije.
Prvi znaci kaheksije jesu gubitak telesne mase I gubitak apetita, uz pojavu malaksalosti I slabosti celog organizma, što je posledica rapidnog gubitka mišićnog tkiva. Sama dijagnostika je složen proces, jer uključuje procenu fizičkog izgleda, testove krvi, sveobuhvatni metabolički panel (test krvi u kom se analiziraju nivoi minerala, šećera, proteina I drugih supstanci koji ukazuju na to da li je neki od organa u hipo ili hiperfunkciji) kao I CT skener koji ukazuje na disbalans u odnosu mišićnog I masnog tkiva.
Procena je da je kod 2/3 pacijenata koji boluju od raka kaheksija uzrok gubitka mišićne mase. Smrtnost usled kaheksije je velika, smatra se da kod čak 20% pacijenata sa nekom vrstom raka smrt nastupi kao posledica kaheksije, dok je stopa preživljavanja smanjena na 30%.
Zvaničan lek za kaheksiju ne postoji. Sindrom je sam po sebi posledica složenog unutrašnjeg metaboličkog poremećaja, koji je uglavnom neizlečiv, tako da samo postoje preporuke za ublažavanje simptoma koje izaziva.
Najčešća preporuka jeste povećanje proteinskog unosa, kako bi se na neki način kompenzovao gubitak mišićne mase, odnosno telu dalo dovoljno “materijala” za izgradnju mišića. Najbolji I najefikasniji način jeste suplementacijom dijetetskim proizvodima na bazi proteina, s obzirom na to da se u 30 g proizvoda (odnosno 250-300 ml pripremljenog napitka) nalazi oko 22-25 g čistog proteina spremnog za “upotrebu”. Upotreba suplementacije je dobra I sa stanovišta malih količina hrane koju osoba treba da unese, pošto osobe koje imaju kahesiju obično imaju smanjen apetit, koji je posledica primarne bolesti.
Prema podacima iz literature, stimulansi apetita koji se primenjuju u toku lečenja efikasni su kod samo oko 30% pacijenata. Uglavnom se radi na tretmanu I lečenju primarne bolesti, odnosno zapaljenskih I tumorskih faktora.
Fizička aktivnost je, pored ishrane, preporučena za prevenciju I tretman kaheksije. Fizička aktivnost ima pozitivne efekte na metabolizam proteina, prokrvljenost tkiva I organa, samim tim poboljšanje protoka kiseonika kroz organizam I smanjenje zapaljenskih procesa. Ono što je još uvek neistraženo jesu razlike koje se javljaju u efektima fizičke aktivnosti na gubitak telesne mase u pogledu različitosti primarne bolesti, pola, starosti, intenziteta I trajanja vežbanja. U literaturi su zabeleženi rezultati različitih studija koje beleže razlike u efektima terapije između muškaraca I žena, što je posledica različitih nivoa polnih hormona (estrogena I testosterona) koji regulišu sve procese u organizmu.
Od 2021e godine, lek anamorelin je u Japanu odobren za lečenje kaheksije koja je posledica rak pluća, želuca, pankreasa I debelog creva. Lek poboljšava stanje mišićnog tkiva, povećava telesnu masu I poboljšava apetit, ali je njegovo dejstvo ograničeno u odnosu na stadijum primarne bolesti, uglavnom je ograničeno efikasan kod pacijenata u terminalnoj fazi raka. Lek još uvek nije dovoljno ispitan I ne može se koristiti u svim slučajevima I za lečenje svih oblika kaheksije.
Prva I najozbiljnija posledica kaheksije jeste što usporava ili onemogućava tretman osnovne bolesti. Kako se uglavnom javlja kod pacijenata obolelih od raka, terapija citostaticima je često upitna kod onih koji boluju od ovog sindroma. Zašto je to tako? Količina citostatika daje se po telesnoj masi, a ukoliko je pacijent u stalnom padu sa telesnom masom, veoma je teško odrediti terapiju. Takođe, hemioterapija je teže podnosi, a posebno je teško podnose pacijenti sa kaheksijom.
Mišićno tkivo predstavlja potporu našeg organizma I omogućava nam kretanje. Gubitkom mišićne mase, naš organizam gubi neophodnu podršku I gubi mobilnost. Masno tkivo uglavnom zameni mišićno tkivo, a u težim slučajevima se I ono gubi, što dovodi do manje elastičnosti organizma, bolova, oslabljenog kretanja, nemogućnosti obavljanja nekih osnovniih radnji.
Koliko god da se potencira na hrani kao načinu ublažavanja simptoma kaheksije, osobe koje pate od ovog sindroma često imaju smanjeni apetit I nemaju želju za jelom. U tom slučaju treba jesti što češće I manje porcije, pri čemu se sistem za varenje malo opterećuje, a moguće je na taj način uneti veću količinu hrane.
U situacijama kada se suočavaju sa rapidnim gubitkom telesne mase I ostalih fizičkih promena kroz koje prolazi organizam, osobe koje boluju od kaheksije se suočavaju I sa teškim psihičkim stanjem I često su tužni, frustrirani, demotivisani I imaju osećaj krivice. Simptomi su teški kako za osobu, tako I za onoga ko o toj osobi brine I mora postojati obostrano razumevanje. Osobe koje boluju od kaheksije često se suočavaju sa gubitkom identiteta, samostalnosti I porodičnih uloga, što je posledica slabosti organizma. Promena fizičkog izgleda loše utiče I na svest o sebi, dolazi do osuđivanja I razočaranja u sopstveni izgled, što može dovesti do depresije I anksioznosti.
Najbolja prevencija jeste kontinuirani skrining organizma, tj. Redovan odlazak kod lekara na sistematske preglede I analiza krvi na 6 meseci. Ukoliko neki od rezultata nije trenutno u granicama, ne znači nužno da je osoba bolesna. Ali ukoliko se trend nastavi I dalje, može ukazivati na neki poremećaj.
Prevencija je I redovna fizička aktivnost I izbalansirana ishrana, unos dovoljnih količina proteina, uvođenje suplementacije u ishranu I obraćanje pažnje na izvor kalorija I dnevni kalorijski unos.
Kako zvaničnog leka za kaheksiju nema, jedino na čemu se insistira jeste ishrana. Fokus je na pravilnoj, nutritivno bogatoj ishrani, koja je bogata proteinima, I generalno na povećanom kalorijskom unosu.
Gubitak mišićne mase je ozbiljno stanje koje utiče na kvalitet života osobe koja pati od kaheksije, jer skeletni sistem više nema potporu u mišićima, smanjuje se pokretljivost I osoba se oseća malaksalo. Zbog toga se insistira na povećanom unosu proteina, a u slučajevima gde udruženo dolazi do gubitka mišićnog I masnog tkiva, I na unosu zdravih masti.
Ono što možemo osobi pružiti kao veoma efikasno jeste suplementacija proteinima, pri čemu treba birati suplemente koji sadrže kompletne proteine, poput SmarteIn proteina.
Smartein protein je jedini kompletni veganski protein koji Vam uz odličan ukus I laku svarljivost, bez osećaja nadimanja pruža 22-25 g vrhunskog proteina bogatog vlaknima, a bez šećera. Može se konzumirati I kao napitak, rastvoren u vodi, mleku ili nekom drugom napitku po želji, a može se I dodati u slatke I slane poslastice
Postoji nekoliko tipova kaheksije, ali najčešći uzroci su zapaljenski procesi u organizmu, rak, bolesti pluća I srca I AIDS.
Kaheksiju karakteriše rapidni gubitak mišićnog tkiva I telesne mase, bez obzira na kalorijski unos I nutritivnu vrednost ishrane.
Za razliku od običnog gubitka težine, kod kaheksije se dešava da dolazi do gubitka mišićne mase, a može ili ne mora doći do gubitka masnog tkiva. Često se desi da masno tkivo popuni praznine koje za sobom ostavi mišićno tkivo, pružajući nedovoljnu potporu organizmu I izazivajući slabu pokretljivost, malaksalost I slabost.
Za sada nije moguće predvideti da li će neko razviti kaheksiju ili ne.
Fizikalna terapija može biti od velike pomoći, jer aktivira mišiće I izaziva proces izgradnje mišića, bukvalno boreći se kao povratna sprega protiv posledica kaheksije. Da li će fizička aktivnost prevladati sindrom, zavisi od stadijuma u kom se telo nalazi I od kvaliteta ishrane.
