AMINOKISELINE – ŠTA SU, ZAŠTO SU VAŽNE I KOJA JE NJIHOVA ULOGA?

Amino kiseline su organski molekuli koji su osnovni gradivni elementi proteina.

Hemijski, svaka aminokiselina sastoji se od centralnog alfa-ugljenika (C), povezanog s amino grupom (-NH2), karboksilnom grupom (-COOH), vodonikovim atomom (H) i različitim bočnim lancima (R grupama). Raznovrsnost upravo tih bočnih lanaca omogućuje stvaranje velikog broja različitih proteinskih struktura s različitim svojstvima i funkcijama.

Zbog čega sa aminokiseline važne za pravilno funkcionisanje organizma?

Aminokiseline su esencijalni organski molekuli koje su od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma iz nekoliko razloga:

  1. Gradivni blokovi proteina: Amino kiseline su osnovne komponente proteina. Proteini su neophodni za izgradnju i održavanje tkiva u organizmu, kao što su mišići, koža, kosa, krvni sudovi, organi, enzimi, hormoni i antitela.
  2. Enzimi i katalizatori: Enzimi su proteini koji katalizuju hemijske reakcije u organizmu. Amino kiseline čine aktivni deo enzima, omogućavajući im da ubrzavaju reakcije koje su neophodne za metabolizam, varenje hrane, sintezu molekula i mnoge druge biološke procese.
  3. Transport molekula: Amino kiseline su ključne za transport različitih materijala kroz organizam. Na primer, neke od njih prenose minerale i vitamine kroz krvotok do ćelija koje ih koriste. Hemoglobin u krvi prenosi kiseonik.
  4. Signalizacija: Određene amino kiseline, kao što su neurotransmiteri u nervnom sistemu, prenose signale između nervnih ćelija i omogućavaju komunikaciju između različitih delova tela. Citokini takođe deluju signalno.
  5. Imunološki odgovor: Amino kiseline su komponente antitela, imunih ćelija koja igraju ključnu ulogu u imunološkom odgovoru organizma na patogene i uzročnike infekcija.
  6. Regulacija metabolizma: Aminokiseline, posebno one koje se nazivaju esencijalnim aminokiselinama, igraju važnu ulogu u regulaciji metabolizma, proteinske sinteze i održavanju ravnoteže u organizmu.
  7. Energetski izvor: Kada nam nisu dostupni ugljeni hidrati ili masti, organizam prelazi na metaboličku put stvaranja energije iz proteina i aminokiselina.

Koji su osnovni tipovi aminokiselina?

Koji su osnovni tipovi aminokiselina?

Esencijalne aminokiseline – EAA

Esencijalne aminokiseline – EAA su one koje ljudski organizam ne može proizvesti samostalno i moramo ih unositi putem hrane. Ove amino kiseline su vitalne za normalan rast, razvoj i funkcioniranje organizma. Postoji DEVET esencijalnih amino kiselina:

  1. Leucin: Ima ulogu u sintezi proteina, podstiče rast mišićne mase i pomaže u održavanju zdravlja kože, kostiju i vezivnog tkiva. Takođe, leucin učestvuje i u kontroli šećera u krvi.
  2. Izoleucin: Važan je za energetski metabolizam i mišićnu funkciju. Takođe je ključan za stvaranje hemoglobina.
  3. Valin: Igra ulogu u mišićnoj regeneraciji, energetskom metabolizmu i regulaciji šećera u krvi.
  4. Metionin: Neophodan je za sintezu proteina, formiranje kolagena i normalno funkcioniranje jetre i bubrega.
  5. Treonin: Potreban je za normalan rast i razvoj, kao i za sintezu proteina. Treonin učestvuje i u izgradnji kolagena, elastina i zubne gleđi.
  6. Fenilalanin: Ima važnu ulogu u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, noradrenalin i adrenalin.
  7. Triptofan: Prekursor serotonina, neurotransmitera koji reguliše raspoloženje i san.
  8. Histidin: Osim što je ključan za sintezu histamina, histidin takođe igra ulogu u regulaciji pH ravnoteže u organizmu.
  9. Lizin: Potreban je za rast i razvoj organizma, te je važan za apsorpciju kalcijuma, formiranje kolagena i proizvodnju hormona, enzima i antitela.

Unos EAA treba osigurati putem uravnotežene ishrane koja uključuje raznovrsne namirnice poput mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda, orašastih plodova i mahunarki.

Neesencijalne aminokiseline

Neesencijalne amino kiseline su one koje ljudski organizam može sam proizvesti i nije ih nužno unositi hranom. Vrste neesencijalnih aminokiselina uključuju:

  1. Alanin
  2. Asparaginska kiselina
  3. Asparagin
  4. Glutaminska kiselina
  5. Glutamin
  6. Glicin
  7. Serin
  8. Prolin
  9. Tirozin
  10. Cistein
  11. Arginin

Upravo su ove aminokiseline ključne za mnoge biohemijske procese, uključujući izgradnju proteina, sintezu neurotransmitera i održavanje zdravlja kože, kose i noktiju.

Uslovno esencijalne aminokiseline

Uslovno esencijalne amino kiseline su one koje telo normalno može sintetisati, ali pod određenim uslovima postaju esencijalne, tj. potrebno ih je unositi putem ishrane. Ovi uslovi uključuju bolesti, stres, intenzivnu fizičku aktivnost ili određena metaboličke stanja.

Neki od primera ovih aminokiselina su:

  1. Arginin: U normalnim okolnostima, telo sintetiše arginin, ali u određenim situacijama, kao što su periodi brzog rasta, ozbiljni fizički napori ili ozbiljne bolesti, potreba za argininom ponekad premašuje sposobnost tela da ga proizvede, čineći ga esencijalnim.
  2. Cistein: Cistein se normalno proizvodi u telu iz metionina, ali u određenim situacijama, kao što su ozbiljne bolesti jetre ili nedostatak nutrijenata kao što je selen, postaje esencijalan.
  3. Tirozin: Tirozin se takođe stvara iz drugih aminokiselina, ali u slučajevima bolesti poput fenilketonurije (genetički poremećaj u metabolizmu fenilalanina), potrebno je tirozin unositi putem ishrane.

Ovi primeri pokazuju da iako telo normalno sintetiše ove amino kiseline, u određenim okolnostima njihov unos putem ishrane postaje neophodan kako bi se zadovoljile metaboličke potrebe i zdravlje organizma.

Zbog čega su esencijalne aminokiseline važne za nas?

Važne su za nas iz nekoliko razloga:

Povećanje mišićne mase

Zbog čega su esencijalne aminokiseline važne za nas?

Povećanje mišićne mase obično zahteva kombinaciju odgovarajuće ishrane, redovnog treninga snage i adekvatnog odmora. Proteini su posebno važni jer su gradivni blokovi mišićnih ćelija. Pokušajte konzumirati proteine ​​iz različitih izvora kao što su piletina, riba, jaja, mleko, mahunarke, orašasti plodovi i soja. Takođe, važno je biti i u kalorijskom suficitu, tj unositi više kalorija nego što trošite. Fokusirajte se na vežbe koje angažuju različite mišićne grupe, kao što su čučnjevi, deadlifti, bench press, zgibovi, itd. Povećavajte težine ili intenzitet treninga kako biste izazvali mišiće na rast.

Mišići rastu i jačaju tokom odmora, stoga je važno spavati i dovoljno odmarati. Ukoliko je je potrebno, razmislite o uzimanju dijetetskih proizvoda – dodataka ishrani kao što su suplementi proteina, glutamina, leucina, treonina, kreatina ili BCAA (amino kiseline razgranatog lanca) kako biste podržali mišićni rast. Svi oni dovode do povećanja proteinske sinteze. Sa druge strane, ukoliko želite da istovremeno smanjite i masti, tu su različiti proizvodi tzv sagorevači. Sagorevači ubrzavaju metabolizam i dovode do bržeg trošenja masti. Kreatim ima svojstvo vezivanja vode, pa mišići mogu delovati veći u obimu. Sve ovo dovodi do boljih fitness performansi.

Bolji rezultati vežbanja i treniranja

Bolji rezultati u vežbanju i treniranju obično zahtevaju kombinaciju nekoliko ključnih faktora. Prventsveno je potrebno da definišite jasne, merljive i ostvarive ciljeve koje želite postići svojim vežbanjem i treniranjem. To može biti poboljšanje kondicije, izgradnja mišićnog tkiva, gubitak težine ili bilo šta drugo. Zatim napravite plan treninga i budite uporni i konzistentni. Redovno vežbanje ključno je za postizanje rezultata. Takođe, osigurajte da unosite dovoljno proteina, složenih ugljenih hidrata, zdravih masti, vitamina i minerala kako biste podržali oporavak i održali energiju tokom treninga. Bez unosa proteina i aminokiselina, kao što je npr glutamin, mišići ne mogu da rastu i da se razvijaju. Proteine možete konzumirati u vidu suplemenata, u vidu proteinskih namaza ili praha u napicima ili hrani. Sagorevači ili proizvodi kreatina isto mogu biti dobra opcija kod nekih vežbača za povećanje fitness performansi.

Regulacija holesterola

Regulacija holesterola, posebno ukupnog i “lošeg” LDL holesterola, ključna je za održavanje zdravlja srca i krvnih sudova i za prevenciju bolesti srca. EAA igraju ulogu u regulaciji kolesterola na nekoliko načina:

Regulacija holesterola

         Proteini transporteri: EAA su potrebne za sintezu proteinskih transportera poput LDL receptora. LDL receptori su odgovorni za prepoznavanje i transport LDL holesterola. Poboljšana funkcija LDL receptora može smanjiti nivoe lošeg LDL-a u krvi, smanjujući rizik od srčanih bolesti.

          Sinteza hormona: Važne su i za sintezu hormona koji su uključeni u metabolizam lipida, poput insulina i glukagona. Osim što utiču na metabolizam šećera, ovi hormoni regulišu sintezu i razgradnju lipida, uključujući i holesterol.

          Antioksidativni učinci: Neke amino kiseline, poput cisteina, su prekursori antioksidansa poput glutationa. Antioksidansi mogu pomoći u smanjenju oksidativnog stresa, čime se smanjuju oksidativna oštećenja krvnih sudova i sprečava se, odnosno odlaže nastanak ateroskleroze.

           Regulacija metaboličkih puteva: Neke amino kiseline, kao na primer metionin je prekursor za sintezu S-adenozilmetionina (SAM), koja igra ulogu u metilaciji i regulaciji gena koji su povezani s metabolizmom lipida, uključujući i holesterol.

Poboljšanje cirkulacije

Aminokiseline mogu poboljšati cirkulaciju na nekoliko načina:

Stimulacija sinteze azotnog oksida (NO): Neke EAA, poput arginina, su prekursori za sintezu azotnog oksida (NO). Azotni oksid deluje vazodilatatorno, šireći krvne sudove i poboljšavajući protok krvi kroz njih. Takođe, azotni oksid pomaže u smanjenju visokog krvnog pritiska.

Antikoagulantna svojstva: Amino kiselina taurin ima antikoagulantna svojstva koja mogu pomoći u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka.

Poboljšanje cirkulacije

Antioksidativni učinci: Neke EAA, poput cisteina, su prekursori glutationa, glavnog ćelijskog antioksidanta koji održava dobru funkciju i integritet krvnih sudova čime se obezbeđuje dobra cirkulacija. 

Stabilizacija raspoloženja

Stabilizacija raspoloženja je proces ili terapijski pristup koji se koristi za regulaciju oscilacija raspoloženja, posebno kod osoba koje pate od poremećaja raspoloženja poput bipolarnog poremećaja ili emocionalne nestabilnosti. Aminokiseline mogu imati uticaj na stabilizaciju raspoloženja na nekoliko načina:

Prekursori neurotransmitera: Neke od njih su prekursori neurotransmitera u mozgu, poput serotonina, dopamina i noradrenalina, koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Na primer, triptofan je prekursor serotonina, a tirozin je prekursor dopamina. Optimalan nivo ovih neurotransmitera doprinosi osećaju zadovoljstva, sreće i stabilnosti raspoloženja.

Regulacija metabolizma neurotransmitera: Utiču i na metabolizam neurotransmitera u mozgu. Na primer, fenilalanin je prekursor za tirozin, koji je potreban za sintezu dopamina. Dopamin je neurotransmiter povezan sa osećajem zadovoljstva i motivacije.

Regulacija hormona stresa: Važne su i za regulaciju hormona stresa poput kortizola.

Podrška neuroplastičnosti: Arginin, cistein i glutamin podržavaju proces neuroplastičnosti, koji je važan za prilagođavanje mozga na različite promene.

Kvalitetniji san

Kvalitetniji san

Kvalitetan san može biti rezultat različitih faktora, uključujući zdrav način života, pravilnu ishranu, redovno vežbanje i emocionalnu stabilnost. Ipak, važne su nam i aminokiseline. Aminokiseline su ključni sastojci za sintezu mnogih bioloških struktura u organizmu, uključujući hormone poput melatonina. Triptofan je esencijalna aminokiselina koja se koristi kao prekursor za sintezu melatonina.

Triptofan se nalazi u mnogim prehrambenim izvorima, kao što su piletina, ćuretina, jaja, mlečni proizvodi, integralne žitarice i orašasti plodovi. U mozgu, triptofan se koristi kao prekursor za sintezu neurotransmitera serotonina. Serotonin se može se pretvoriti i u melatonin. To se događa posebno tokom večernjih časova i noći, kada se dolazi do smanjenja dnevnog svetla. Melatonin nam pomaže da lakše zaspimo i da se ne budimo tokom noći.Top of FormBottom of

Uticaj na održavanje kilaže

Aminokiseline svakako utiču na održavanje kilaže:

Povećanje mase: BCAA – aminokiseline razgranatog lanca – leucin, izoleucina i valina, stimulišu rast mišića i pomažu u održavanju mišićnog tkiva. Mišićno tkivo je metabolički aktivnije od masnog tkiva, što znači da telo troši više energije (kalorija) za bazalni metabolizam ukoliko imamo veži procenat mišića. BCAA su izuzetno korisne za sintezu novih mišićnih vlakana, pogotovo nakon treninga.

Regulacija apetita: Triptofan može uticati na osećaj sitosti i regulisati apetit. On je prekursor za sintezu neurotransmitera serotonina, koji utiče na raspoloženje i apetit. Povećani nivoi serotonina smanjuju želju za hranom.

Poboljšanje metabolizma: Arginin stimuliše proizvodnju azotnog oksida (NO), što dovodi do poboljšane cirkulacije krvi i efikasnijeg metabolizma.

Važno je napomenuti da održavanje zdrave telesne težine uključuje ravnotežu između unosa kalorija i potrošnje energije, te da aminokiseline nisu čudesno rešenje za gubitak ili održavanje težine, ali svakako mogu pomoći.

Koje su aminokiseline biljnog, a koje životinjskog porekla?

Amino kiseline se mogu naći i u biljnoj i u životinjskoj hrani, ali njihovo poreklo može varirati. Evo nekoliko primera:

Biljnog porekla

  1. Glutaminska kiselina: Nalazi se u biljkama, npr. u paradajzu, soji, spanaću.
  2. Asparaginska kiselina: Ima je u mnogim biljkama poput krompira, soje, avokada.
  3. Alanin: Ova aminokiselina se može naći u visokim koncentracijama u avokadu, brokoliju i spanaću.
  4. Treonin: Ima ga u brokoliju, tikvicama i kikirikiju.
Koje su aminokiseline biljnog, a koje životinjskog porekla?

Životinjskog porekla

  1. Lizin: Nalazi se u mesu, ribi i jajima.
  2. Metionin: Možete ga pronaći u mesu, ribi, jajima i mlečnim proizvodima.
  3. Tirozin: Ima ga u mleku, mesu i ribi.
  4. Leucin: Nalazi se u visokim koncentracijama u mesu, ribi i mlečnim proizvodima.

Koje aminokiseline su štetne i kako mogu da nam naškode?

Aminokiseline nisu štetne za zdrave ljude kada se konzumiraju u preporučenim količinama putem hrane ili dodataka ishrani. Međutim, ipak postoji nekoliko situacija u kojima se može desiti da nam smetaju:

Metionin: Prekomerni unos metionina može povećati nivoe homocisteina u krvi, što predstavlja faktor rizika za bolesti srca i moždani udar. Takođe, visoki nivoi metionina povećavaju opterećenje jetre i bubrega.

Fenilalanin: Osobe koje boluju od fenilketonurije ne mogu razgraditi fenilalanin, što može dovesti do ozbiljnih neuroloških problema. Stoga, za osobe sa ovim oboljenjem, unos fenilalanina mora biti strogo kontrolisan.

Tirozin: Prekomerni unos tirozina može povećati rizik od povišenog krvnog pritiska, glavobolja i problema s jetrom. Takođe, previse tirozina može izazvati nuspojave poput nemira, nesanice i anksioznosti.

Asparaginska kiselina: Prekomeran unos asparaginske kiseline može izazvati povećanje nivoa amonijaka, što može biti štetno za neurološki sistem organa.

Glutamat: Prekomerni unos glutamata može izazvati sindrom poznat kao “kineski restoranski sindrom”, koji uključuje simptome poput glavobolje, mučnine i vrtoglavice.

Važno je napomenuti da su ovi negativni učinci obično povezani s prevelikim unosom određenih aminokiselina, a ne s njihovim normalnim unosom putem ishrane.

Koji zdravstveni problemi mogu nastati ako unosimo previse aminokiselina:

Pojačan rad bubrega

Neke aminokiseline, posebno one koje su visoko koncentrisane u proteinima, mogu stvoriti dodatno opterećenje za bubrege prilikom njihove razgradnje. Bubrezi filtriraju krv i uklanjaju otpadne materije, uključujući i produkte metabolizma aminokiselina. Prekomerna konzumacija proteinskih namirnica može povećati nivo uree i drugih toksičnih supstanci koje bubrezi moraju da eliminišu, što može dovesti do pojačanog rada bubrega i dugoročno do oštećenja.

Pojačan rad bubrega

Kada su bubrezi već pod stresom ili imaju bilo kakve probleme, poput bubrežnih kamenja ili nekih drugih bubrežnih bolesti, preteran proteinski unos može pogoršati situaciju. U tim slučajevima, važno je da se konsultujete sa lekarom ili nutricionistom kako biste prilagodili ishranu i izbegli dodatno opterećenje bubrega.

Da sumiramo, aminokiseline same po sebi nisu štetne za bubrege, ali je važno održavati balansiranu ishranu i unositi dovoljno tečnosti kako bi se sprečile potencijalne štetne posledice prekomernog unosa.

Rizik od gihta

Giht se naziva i bolest kraljeva ili bogatih ljudi, jer su u prošlosti jedino oni konzumirali dosta mesa. To je stanje uzrokovano visokim nivoima mokraćne kiseline u telu, što može dovesti do stvaranja kristala urata u zglobovima. Taloženje urata se ispoljava kao bol, oticanje ili upala, obično zglobova šake i stopala.

Rizik od gihta

Ishrana bogata purinima – proteinskim strukturama, koji se pretvaraju u mokraćnu kiselinu u organizmu, može povećati rizik od gihta kod predisponiranih osoba. Neki proteini sadrže visok nivo purina, uključujući crveno meso, školjke, skušu i haringu. Prekomerna konzumacija ovih namirnica može doprineti povećanju nivoa mokraćne kiseline, što može izazvati napade gihta kod osoba koje su sklonije ovoj bolesti.

Gastrointestinalni problemi

Gastrointestinalni problemi mogu biti povezani sa unosom određenih aminokiselina, posebno ako postoji preosetljivost ili netolerancija na određene proteine. Evo nekoliko načina kako one utiču na gastrointestinalni trakt:

Fenilalanin: Osobe sa fenilketonurijom, genetskim poremećajem koji ometa metabolizam fenilalanina, mogu imati gastrointestinalne probleme ako konzumiraju namirnice koje sadrže ovu aminokiselinu.

Histidin: Preterana konzumacija histidina može dovesti do gastrointestinalnih problema kod osoba sa poremećajima metabolizma ove amino kiseline, kao što je histidinemija.

Tirozin: Tirozin se povezuje sa povećanim stvaranjem kiseline u želucu, što može izazvati gorušicu ili iritaciju gastrointestinalnog trakta kod nekih soba.

Metionin: Prekomerna konzumacija metionina može izazvati gastrointestinalne smetnje kod nekih ljudi, posebno ako postoji poremećaj metabolizma ove aminokiseline.

Važno je napomenuti da individualne reakcije na aminokiseline variraju i da većina ljudi nema problema sa unosom amino kiselina putem uravnotežene ishrane. Međutim, kod određenog boja osoba sa nekim zdravstvenim problemima ili predispozicijama, potreban je dodatan oprez.

Koja je veza aminokiselina sa mišićnim katabolizmom, a koja sa anabolitičkim efektom?

Amino kiseline igraju ključnu ulogu u regulaciji mišićnog metabolizma, kako u procesu katabolizma (razgradnje) tako i u procesu anabolizma (izgradnje). Evo kako one utiču na ove procese:

Katabolizam mišića:

U situacijama kao što su gladovanje, intenzivna fizička aktivnost ili bolest, organizam ponekad pokreće proces katabolizma kako bi oslobodio amino kiseline iz mišića i koristio ih za proizvodnju energije ili za sintezu drugih važnih molekula.

Koja je veza aminokiselina sa mišićnim katabolizmom, a koja sa anabolitičkim efektom?

Anabolizam mišića

Da bi došlo do rasta i obnove mišićnog tkiva, organizmu su neophodne aminokiseline. Anabolizam mišića se događa kada organizam koristi aminokiseline kako bi sintetisao nove proteine ili popravio oštećene mišiće nakon treninga ili drugih fizičkih aktivnosti. Aminokiseline, posebno EAA kao što su leucin, izoleucin i valin (poznate i kao BCAA), igraju ključnu ulogu u inicijaciji sinteze proteina i stimulisanju anabolizma.

Važno je napomenuti da optimalan balans aminokiselina, zajedno sa adekvatnim unosom i drugih hranljivih materija doprinosi anaboličkim procesima i smanjuje katabolizam. Ishrana bogata visokokvalitetnim proteinima često se preporučuje za očuvanje mišićnog tkiva i podršku oporavku nakon treninga. Takođe, optimalan proteinski unos doprinosi u smanjenju kataboličkih procesa tokom perioda fizičkog stresa ili restrikcije kalorija.

Šta je protein iz kvasca i za šta je koristan?

Protein iz kvasca je potpuna inovacija na tržištu proteinskih suplemenata. Zbog čega je to tako? Zato što je protein iz kvasca – Smartein® veganskog porekla, ali u aminokiselinskom sastavu poptuno parira široko poznatom whey protein iz surutke.  Dobija se potpuno prirodnim načinom fermentacije kvasca Saccharomyces cerevisiae. Ovakav postupak dobijanja je potpuno ekološki, ne troši nikakve resurse poput vode ili zemljišta, smanjuje se rizik od kontaminacije antibioticima i pesticidima, dok u isto vreme ne proizvodi nikakav otpad niti karbonski otisak.

Smartein je bogat SVIM esencijalnim aminokiselinama i neesencijalnim aminokiselinama, što se ne može pronaći niti u jednom monokomponentnom veganskom proteinu. Sadrži najviši procenat BCAA u poređenju sa svim drugim proteinima, uključujući i whey. Taj procenat BCAA je čak iznad 23%. Istovremeno je bogat mineralima, vitaminima B grupe i vlaknima. Vitamini D i B12 su obično deficitarni kod većine veganske populacije, te Smartein može biti odličan izbor za njih.

Šta je protein iz kvasca i za šta je koristan?

Evo nekoliko prednosti i koristi proteina iz kvasca:

  1. Dodatak ishrani: Protein iz kvasca – Smartein® je veoma koristan kao dodatak ishrani za sve ljude koji imaju nedostatak proteina ili koji žele povećati njihov unos u svojoj ishrani. Ovo se posebno odnosi na vegetarijance i vegane, kao i na osobe koje teže povećanju mišićnog tkiva. Odličan je i za stariju populaciju kod koje vremenom i starenjem dolazi do gubitka mišića i posledično oboljenja koštano-zglobnog sistema.
  2. Bogatstvo hranjivih materija: Osim amino kiselina, Smartein® sadrži vitamine B kompleksa (poput vitamina B12), vlakna u obliku beta-glukana i minerale poput cinka i selena. Vitamini D i B12 kojima je obogaćen Smartein doprinose zdravlju celokupnog organizma.
  3. Podrška imunološkom sistemu: Beta glukani prisutni u Smarteinu imaju imunomodulatorna svojstva, što znači da mogu stimulisati imuni odgovor kada je to potrebno u slučaju infekcija ili ga ublažiti kada je preaktivan, kao što je to slučaj sa autoimunim oboljenjima i alergijama.
  4. Poboljšanje probave: Protein iz kvasca podržava probavu i apsorpciju hranjivih materija, što uopšteno doprinosi zdravlju digestivnog sistema. Ne izaziva nikakve gastrointestilane nelagodnosti poput nadutosti, gasova ili težine u stomaku, nego nasuprot tome poboljšava i olakšava varenje.
  5. Snižavanje holesterola: Beta glukani prisutni u proteinu iz kvasca mogu apsorbovati holesterol iz hrane i time uticati i na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Smartein je dostupan u više ukusa, ne sadrži šećere, laktozu, kazein ili gluten. Sadrži više od 80% proteina i registrovan je za upotrebu i primenu od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Zbog svojih sjajnih kvalitativnih svojstava i lakog umešavanja u hranu, Smartein možete koristi kao deo proteinskih namaza ili u raznim napicima.

Često postavljana pitanja

Kako aminokiseline utiču na mršavljenje?

Amino kiseline mogu imati različite uloge u procesu mršavljenja. Na primer, proteini, koji se sastoje od aminokiselina, mogu povećati osećaj sitosti, pomoći u očuvanju mišićnog tkiva tokom gubitka težine i ubrzati metabolizam. Takođe, određene aminokiseline, poput L-karnitina, mogu podržati i ubrzati metabolizam masti.

Može li se preterati s unosom aminokiselina?

Preterani unos aminokiselina može biti štetan, posebno kod osoba sa određenim zdravstvenim stanjima poput bolesti bubrega. Ipak, u praksi se retko dešava da se pretera sa proteinima, pogotovo ako je ishrana balansirana.

Koje namirnice sadrže najviše aminokiselina?

Namirnice bogate proteinima, poput mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda, mahunarki, orašastih plodova i semenki, sadrže visoke nivoe aminokiselina.+

Šta su esencijalne, a šta ne neesencijalne aminokiseline?

Prve, esencijalne, su one koje organizam ne može sintetisati samostalno i moraju se unositi putem hrane. Druge su one koje organizam sam sintetiše.

Koliko su aminokiseline važne za profesionalne sportiste?

Aminokiseline su neophodne za profesionalne sportiste jer su važne za izgradnju mišića i oporavak nakon treninga. Takođe, aminokiseline kao što su BCAA (leucin, izoleucin, valin) povećavaju izdržljivost i smanjuju oštećenja mišićnog tkiva tokom intenzivnih treninga.

Šta se dešava prilikom deficita aminokiselina u organizmu?

Deficit može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući slabost, nedostatak energije, usporavanje rasta i razvoja, kao i oštećenje funkcije imunološkog sistema. U ekstremnim slučajevima, dugotrajni deficit aminokiselina može biti čak i opasan po život.