Svaka posekotina, ogrebotina ili rana nastala posle operacije pokreće jedan od najsloženijih i najimpresivnijih procesa u našem telu – zarastanje. Iako se čini da se koža „sama zatvori”, iza tog naizgled jednostavnog rezultata krije se precizno usklađena kaskada bioloških događaja u kojima učestvuju krvne pločice, imunske ćelije, fibroblasti i, pre svega, kolagen. Ono što mnogi ne znaju jeste da na brzinu ovog procesa možemo aktivno da utičemo. Pravilna nega, dovoljna hidratacija, kvalitetna ishrana i ciljana suplementacija mogu značajno da doprinesu bržem zarastanju rana i lepšem izgledu kože nakon oporavka. U ovom tekstu prolazimo kroz sve što je koži potrebno da bi se regenerisala, od anatomije i faza zarastanja, preko faktora koji taj proces usporavaju, do praktičnih koraka kojima ga možete ubrzati.
Koža je najveći organ u ljudskom telu i naša prva linija odbrane od spoljašnjeg sveta. Ona predstavlja zaštitnu barijeru koja sprečava prodor bakterija i mikroorganizama, štiti nas od povreda, UV zračenja, hemikalija i ekstremnih temperatura, a istovremeno reguliše telesnu temperaturu, učestvuje u imunskom nadzoru, omogućava čulo dodira i kontroliše gubitak vode iz organizma (1). Upravo zbog toga svaki prekid njenog integriteta, u vidu rana, zahteva brzu i organizovanu reakciju tela.
Način na koji koža reaguje na povredu, međutim, nije isti tokom celog života. Mlada koža ima gušću i pravilnije organizovanu mrežu kolagena, deblji dermis i bolju prokrvljenost, pa se povrede zatvaraju brže i sa manje ožiljaka. Sa godinama se i epidermis i dermis postepeno stanjuju, prvenstveno zbog opadanja broja epidermalnih matičnih ćelija i gubitka kolagena, najzastupljenijeg strukturnog proteina u koži (2, 3). Stariji dermis pokazuje fragmentaciju kolagena i smanjenje udela kolagena tipa I, koža postaje krhkija i podložnija povredama, a i sam proces zarastanja se produžava (3, 4). Zato zreloj koži posebno prijaju hidratacija, unos proteina i „gradivnih” sastojaka poput kolagena, vitamina C i cinka, koji podržavaju sintezu novog vezivnog tkiva.
Koža se sastoji od tri međusobno povezana sloja: epidermisa, dermisa i potkožnog tkiva (hipodermisa), od kojih svaki ima svoju ulogu u zarastanju rana (1).
Epidermis je spoljašnji, najtanji sloj kože, izgrađen gotovo u potpunosti od keratinocita. On funkcioniše kao vodootporna barijera koja zadržava vlagu u telu i sprečava ulazak patogena (1). Nove ćelije nastaju u bazalnom sloju epidermisa i postepeno putuju ka površini, zahvaljujući čemu se koža stalno obnavlja. Kod površinskih rana upravo je ovaj sloj taj koji se „prevlači” preko oštećenja tokom procesa koji se naziva epitelizacija – keratinociti sa ivica rane migriraju i zatvaraju defekt.
Dermis je najdeblji i funkcionalno „srce” kože. U njemu se nalaze krvni sudovi, nervni završeci, znojne i lojne žlezde, folikuli dlaka, a pre svega fibroblasti – ćelije koje proizvode kolagen, elastin, fibronektin i hijaluronsku kiselinu, ključne komponente vezivnog tkiva koje učestvuju u zarastanju rana (2). Kolagen i elastin daju koži čvrstinu i elastičnost, dok krvni sudovi dermisa hrane epidermis kiseonikom i hranljivim materijama. Kada se rana formira, upravo fibroblasti dermisa preuzimaju glavnu ulogu u izgradnji novog tkiva i stvaranju kolagena koji popunjava oštećenje (4).
Hipodermis je najdublji sloj, pretežno izgrađen od masnog (adipoznog) tkiva. On povezuje kožu sa mišićima i kostima, obezbeđuje toplotnu izolaciju i mehaničku zaštitu, ublažavajući udarce i pritisak (2). Kroz ovaj sloj prolaze i veći krvni sudovi i nervi koji se dalje granaju ka gornjim slojevima. Sa starenjem funkcija amortizacije i skladištenja masti u hipodermisu opada, što dodatno doprinosi krhkosti kože kod starijih osoba (2).
Zarastanje rane odvija se kroz četiri uzastopne, ali delimično preklapajuće faze: hemostazu, inflamaciju, proliferaciju i remodeliranje (5). Kod zdrave osobe ceo proces obično traje četiri do šest nedelja, mada završno sazrevanje ožiljka može potrajati i do godinu dana (9).
Hemostaza počinje neposredno nakon povrede i traje svega nekoliko minuta. Oštećeni krvni sudovi se skupljaju (vazokonstrikcija), krvne pločice se aktiviraju u dodiru sa izloženim kolagenom i, uz aktivaciju kaskade koagulacije, stvaraju fibrinski ugrušak koji zaustavlja krvarenje i „zatvara” ranu (5). Ovaj ugrušak istovremeno služi kao privremena podloga (matriks) po kojoj će se kasnije kretati ćelije zadužene za popravku (4).
Nakon hemostaze nastupa zapaljenska faza. Prvo pristižu neutrofili, a zatim makrofagi, koji uklanjaju bakterije, oštećene ćelije i ostatke tkiva, i luče signalne molekule (citokine i faktore rasta) koji pripremaju teren za obnovu (6). Ova faza je neophodna i korisna, iako se spolja manifestuje kao blago crvenilo, oteklina i toplota. Upravo prelazak iz zapaljenske u sledeću, proliferativnu fazu predstavlja kritičnu tačku – rane koje ostaju „zaglavljene” u inflamaciji sklone su prelasku u hronične (6).
Proliferativna faza traje otprilike od trećeg dana do dve nedelje nakon povrede i predstavlja fazu aktivne izgradnje (7). Fibroblasti stvaraju novi vanćelijski matriks bogat kolagenom, formira se granulaciono tkivo, stvaraju se novi krvni sudovi (angiogeneza), a keratinociti sa ivica rane migriraju i zatvaraju površinu (epitelizacija) (7, 8). U ovoj fazi telo najintenzivnije „troši” gradivni materijal, pa su unos proteina, vitamina C i drugih nutrijenata tada od posebnog značaja.
Poslednja faza je sazrevanje ili remodeliranje tkiva, koje može trajati i do godinu dana. Tokom nje se nezreo kolagen tipa III postepeno zamenjuje čvršćim kolagenom tipa I, a vlakna se reorganizuju kako bi ožiljak dobio na snazi (4). Zategnutost (tenzilna snaga) zarasle kože raste postepeno i dostiže oko 80% snage neoštećene kože, ali nikada u potpunosti ne dostigne 100% (4). Zato je i u ovoj fazi kontinuiran unos sastojaka koji podržavaju sintezu kolagena koristan.
Kod određenih osoba i tipova rana ovaj precizan proces se remeti, pa zarastanje traje znatno duže od uobičajenog (9).
Hronične rane, poput potkolenih čireva (venskih ulceracija) i dekubitnih (rana od pritiska), ne prolaze kroz faze zarastanja pravilnim redosledom. One najčešće ostaju „zaglavljene” u zapaljenskoj fazi i ne uspevaju da pređu u proliferativnu, pa se ne zatvaraju nedeljama ili mesecima (6, 9). Tome doprinose i prateća stanja poput dijabetesa i slabe cirkulacije, koji dodatno usporavaju obnovu tkiva.
Kod starijih osoba koža je tanja, sa manje kolagena i slabijom prokrvljenošću, pa se ćelijska obnova odvija sporije (3). Studije pokazuju da je kod starije kože epitelizacija usporena delom i zbog smanjene povezanosti keratinocita, zbog čega manje ćelija učestvuje u zatvaranju rane, a novoformirani epidermis je tanji nego kod mlađih osoba (10). Uz to, stariji ljudi su češće pothranjeni, što dodatno otežava izgradnju novog tkiva.
Kod dubokih rana oštećeni su ne samo epidermis, već i dermis, a ponekad i potkožno tkivo. Pošto je uklonjeno više tkiva, potrebno je stvoriti veću količinu granulacionog tkiva i novog kolagena da bi se defekt popunio, pa zarastanje prirodno traje duže i češće se završava vidljivim ožiljkom (4). Takve rane zahtevaju i pažljiviju negu kako bi se sprečila infekcija.
Kiseonik je neophodan u praktično svim fazama zarastanja – od migracije ćelija i borbe protiv bakterija, do stvaranja novih krvnih sudova i sinteze kolagena (16). Zbog toga rane na delovima tela sa slabijom cirkulacijom, kao što su stopala i potkolenice, posebno kod osoba sa dijabetesom ili bolestima perifernih arterija, zarastaju sporije. Nedovoljan protok krvi znači i manje kiseonika i hranljivih materija na mestu povrede, što direktno koči regeneraciju.
Kada zarastanje kasni, raste rizik od komplikacija koje mogu dodatno da produže oporavak.
Blaga zapaljenska reakcija je normalan i poželjan deo zarastanja. Međutim, ako upala postane preterana ili se produži, ona više ne pomaže, već ometa prelazak u fazu izgradnje novog tkiva i može dovesti do zastoja u zarastanju (6). Pojačano crvenilo, oteklina, toplota i bol koji se s vremenom ne smiruju, već pojačavaju, signali su da rana ne prolazi kroz faze onako kako bi trebalo.
Kada bakterije nadvladaju odbrambene mehanizme, dolazi do infekcije rane. Infekcija dodatno produžava zapaljensku fazu, oštećuje novoformirano tkivo i može se proširiti na okolno tkivo ili čak u organizam. Znaci koji ukazuju na infekciju uključuju gnojni sekret, neprijatan miris, širenje crvenila oko rane, pojačan bol i povišenu telesnu temperaturu. U takvim slučajevima potrebno je javiti se lekaru, jer nelečena infekcija može dovesti do ozbiljnijih komplikacija.
Dobra vest je da na brzinu zarastanja možemo aktivno da utičemo kombinacijom pravilne nege, hidratacije i kvalitetne ishrane.
Osnov svake nege jeste čista rana. Blago čišćenje rane fiziološkim rastvorom ili čistom vodom, uklanjanje nečistoća i pokrivanje sterilnom gazom ili odgovarajućim oblogom smanjuju rizik od infekcije i stvaraju uslove za neometanu obnovu tkiva. Kod krhke kože, na primer kod starijih osoba, preporučuju se neadhezivni (nelepljivi) oblozi koji ne oštećuju kožu prilikom previjanja. Ranu ne treba dirati prljavim rukama niti je nepotrebno otvarati, kako se ne bi ometao proces zatvaranja.
Dugo se verovalo da rana treba da se „prosuši” da bi zarasla, ali savremeni dokazi pokazuju upravo suprotno. Zarastanje u vlažnoj sredini ubrzava epitelizaciju, smanjuje stvaranje kraste i dovodi do manjeg ožiljka u poređenju sa suvim okruženjem, jer vlažna sredina održava nove ćelije kože u životu i olakšava njihovu migraciju (11). Zato se danas često koriste oblozi koji zadržavaju optimalnu vlažnost rane. Uz to, opšta hidratacija organizma dovoljnim unosom tečnosti podržava cirkulaciju i dopremanje hranljivih materija do tkiva.
Zarastanje rana je „gradivni” proces koji troši energiju, proteine i mikronutrijente, pa ishrana ima direktan uticaj na njegovu brzinu (12). Za sintezu kolagena i obnovu tkiva ključni su dovoljan unos proteina, vitamin C, cink, arginin, kao i vitamini A i E i bakar (12, 14). Vitamin C je posebno važan jer učestvuje u stvaranju stabilnih veza između kolagenih vlakana i tako povećava čvrstinu novog tkiva; njegov nedostatak povećava krhkost novostvorenih krvnih sudova (12). Cink podržava sintezu proteina i deobu ćelija, dok bakar učestvuje u umrežavanju kolagenih vlakana (12).
Kliničke studije pokazuju da oralni nutritivni dodaci koji kombinuju proteine, arginin, vitamin C i cink mogu ubrzati zarastanje i smanjiti površinu rana, naročito kod hroničnih i dekubitnih rana (13, 15). Važno je naglasiti da vitamin C i cink najbolje deluju u kombinaciji sa drugim sastojcima, a ne kao izolovane megadoze (14, 15).
Zato, kada birate suplement u moru proizvoda, obratite pažnju da li pored kolagena sadrži i njegove „saveznike” – kofaktore poput vitamina C i cinka koji su neophodni za samu sintezu kolagena, kao i da li je kolagen u obliku koji se dobro apsorbuje (hidrolizovani peptidi). Upravo je ovakva sinergistička formulacija razlog zašto se izdvaja ElastIQ riblji kolagen, o kome će više reči biti u nastavku.
Kolagen je najzastupljeniji strukturni protein u koži i osnovni „gradivni materijal” vezivnog tkiva. On čini srž vanćelijskog matriksa i predstavlja skelu po kojoj se ćelije kreću, dele i organizuju tokom obnove (8). U proliferativnoj fazi zarastanja fibroblasti proizvode velike količine kolagena kojim popunjavaju defekt, dok se u fazi remodeliranja nezreo kolagen tipa III zamenjuje čvršćim kolagenom tipa I, čime ožiljak dobija na snazi (4). Bez adekvatne sinteze kolagena, rana ne može da razvije dovoljnu tenzilnu snagu i ostaje krhka.
Sistematski pregledi kliničkih studija pokazuju da unos hidrolizovanog kolagena može da poboljša zarastanje rana, elastičnost i hidrataciju kože, kao i gustinu kolagena u dermisu (18). Pošto proizvodnja sopstvenog kolagena opada sa godinama, dodatni unos kolagena putem suplementacije može biti koristan podrška regeneraciji, posebno kod zrelije kože.
ElastIQ je dijetetski suplement na bazi peptida hidrolizovanog ribljeg (morskog) kolagena, koji u jednoj kesici sadrži 5 g peptida ribljeg kolagena, uz vitamine C, E i B7 (biotin), cink i ekstrakt đumbira. Time je osmišljen tako da u jednoj dozi objedini kolagen i njegove ključne kofaktore neophodne za sintezu sopstvenog kolagena.
Riblji kolagen je pretežno kolagen tipa I – upravo onaj tip koji je najzastupljeniji u koži. Zahvaljujući manjoj veličini molekula i strukturnoj sličnosti sa ljudskim kolagenom, riblji kolagen odlikuje visoka bioraspoloživost, odnosno vrlo dobra apsorpcija u organizmu (20). Naučna istraživanja pokazuju da peptidi morskog kolagena mogu da podstaknu migraciju i deobu fibroblasta, ubrzaju zatvaranje rane, pojačaju epitelizaciju i angiogenezu, kao i da povećaju sadržaj hidroksiprolina (pokazatelja sinteze kolagena) i tenzilnu snagu novog tkiva (21, 22, 23). Osim toga, pokazano je da uneti peptidi kolagena deluju i kao signalni molekuli koji „podstiču” fibroblaste na pojačanu sopstvenu proizvodnju kolagena (19).
Uz kolagen, ElastIQ donosi i vitamin C, neophodan za stabilizaciju kolagenih lanaca, i cink, koji podržava obnovu tkiva, a to su upravo sastojci za koje je dokazano da u sinergiji doprinose bržem zarastanju (13, 14). Za osobe koje ishranom ne unose dovoljno kolagena, a žele da podrže regeneraciju i zdravlje kože iznutra, ovakva kompletna formulacija predstavlja praktično rešenje. Pogledajte proizvod i saznajte više o njegovom sastavu i primeni.
Da. Kolagen je osnovni gradivni materijal novog tkiva i skela po kojoj se ćelije organizuju tokom obnove, pa nedovoljna sinteza kolagena znači sporije popunjavanje rane i slabiju čvrstinu zarasle kože. Pošto proizvodnja kolagena prirodno opada sa godinama, kod starijih osoba je i zarastanje sporije.
Kliničke studije ukazuju da oralni dodaci koji kombinuju proteine, arginin, vitamin C i cink mogu ubrzati zarastanje i smanjiti površinu rana, naročito kod hroničnih rana. Takođe, unos hidrolizovanog kolagena povezan je sa boljim zarastanjem i kvalitetom kože. Suplementacija je podrška, ali ne zamenjuje pravilnu negu rane i uravnoteženu ishranu.
Da. Pušenje spada u važne faktore koji usporavaju zarastanje. Nikotin deluje kao vazokonstriktor i smanjuje protok krvi ka koži, dok ugljen-monoksid smanjuje dopremanje kiseonika tkivima, što dovodi do hipoksije tkiva. Pošto je kiseonik neophodan za sintezu kolagena, angiogenezu i borbu protiv bakterija, kod pušača je zarastanje otežano, a rizik od infekcije i komplikacija veći. Nikotin dodatno koči i aktivnost fibroblasta.
Učestalost previjanja zavisi od vrste i dubine rane, količine sekreta i vrste obloga, pa je najbolje pridržavati se uputstva lekara ili farmaceuta. Opšte pravilo je da oblog treba promeniti kada je zasićen sekretom, prljav ili vlažan, kao i kada uputstvo za konkretan oblog to nalaže. Cilj je održati ranu čistom i u optimalno vlažnom okruženju, jer to podstiče epitelizaciju i smanjuje ožiljak.
Može. Infekcija produžava zapaljensku fazu, oštećuje novo tkivo i može se proširiti na okolno tkivo ili u organizam, dodatno usporavajući zarastanje i vodeći ka ozbiljnijim komplikacijama. Zbog toga znake infekcije ne treba ignorisati.
Ključni koraci su čišćenje rane fiziološkim rastvorom ili čistom vodom, uklanjanje nečistoća, pokrivanje sterilnom gazom ili odgovarajućim oblogom i redovna, higijenska promena obloga. Ranu ne treba dirati prljavim rukama. Održavanje čiste i optimalno vlažne rane smanjuje rizik od razmnožavanja bakterija.
Zabrinjavajući znaci uključuju pojačano i šireće crvenilo oko rane, izraženu oteklinu i toplotu, jak ili sve jači bol, gnojni sekret ili neprijatan miris, kao i povišenu telesnu temperaturu. Takođe, rana koja se nedeljama ne smanjuje ili se ponovo otvara zahteva procenu stručnjaka.
Manje, površinske rane najčešće možete zbrinuti kod kuće. Ipak, lekaru se treba javiti ako se pojave znaci infekcije, ako rana ne pokazuje napredak u zarastanju, ako je duboka, velika ili jako krvari, ako je nastala prljavim ili zarđalim predmetom, kao i kod osoba sa dijabetesom, slabom cirkulacijom ili oslabljenim imunitetom, kod kojih je rizik od komplikacija veći.
[1] Yousef H, Alhajj M, Fakoya AO, et al. Anatomy, Skin (Integument), Epidermis. [Updated 2024 Jun 8]. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2026 Jan-. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK470464
[2] Lotfollahi Z. The anatomy, physiology and function of all skin layers and the impact of ageing on the skin, Wound Practice and Research 2024;32(1):6-10. https://doi.org/10.33235/wpr.32.1.6-10
[3] Khalid KA, Nawi AFM, Zulkifli N, Barkat MA, Hadi H. Aging and Wound Healing of the Skin: A Review of Clinical and Pathophysiological Hallmarks. Life (Basel). 2022 Dec 19;12(12):2142. https://doi.org/10.3390/life12122142
[4] Almadani YH, Vorstenbosch J, Davison PG, Murphy AM. Wound Healing: A Comprehensive Review. Semin Plast Surg. 2021 Aug;35(3):141-144. https://doi.org/10.1055/s-0041-1731791
[5] Fernández-Guarino, M.; Hernández-Bule, M.L.; Bacci, S. Cellular and Molecular Processes in Wound Healing. Biomedicines 2023, 11, 2526. https://doi.org/10.3390/biomedicines11092526
[6] Ellis S, Lin EJ, Tartar D. Immunology of Wound Healing. Curr Dermatol Rep. 2018;7(4):350-358. https://doi.org/10.1007/s13671-018-0234-9
[7] Soliman AM, Das S, Abd Ghafar N, Teoh SL. Role of MicroRNA in Proliferation Phase of Wound Healing. Front Genet. 2018 Feb 14;9:38. https://doi.org/10.3389/fgene.2018.00038
[8] Potekaev, N.N.; Borzykh, O.B.; Medvedev, G.V.; Pushkin, D.V.; Petrova, M.M.; Petrov, A.V.; Dmitrenko, D.V.; Karpova, E.I.; Demina, O.M.; Shnayder, N.A. The Role of Extracellular Matrix in Skin Wound Healing. J. Clin. Med. 2021, 10, 5947. https://doi.org/10.3390/jcm10245947
[9] Patenall, B.L.; Carter, K.A.; Ramsey, M.R. Kick-Starting Wound Healing: A Review of Pro-Healing Drugs. Int. J. Mol. Sci. 2024, 25, 1304. https://doi.org/10.3390/ijms25021304
[10] Rittié L, Farr EA, Orringer JS, Voorhees JJ, Fisher GJ. Reduced cell cohesiveness of outgrowths from eccrine sweat glands delays wound closure in elderly skin. Aging Cell. 2016 Oct;15(5):842-52. https://doi.org/10.1111/acel.12493
[11] Junker JP, Kamel RA, Caterson EJ, Eriksson E. Clinical Impact Upon Wound Healing and Inflammation in Moist, Wet, and Dry Environments. Adv Wound Care (New Rochelle). 2013 Sep;2(7):348-356. https://doi.org/10.1089/wound.2012.0412
[12] Barchitta, M.; Maugeri, A.; Favara, G.; Magnano San Lio, R.; Evola, G.; Agodi, A.; Basile, G. Nutrition and Wound Healing: An Overview Focusing on the Beneficial Effects of Curcumin. Int. J. Mol. Sci. 2019, 20, 1119. https://doi.org/10.3390/ijms20051119
[13] Bechara, N.; Flood, V.M.; Gunton, J.E. A Systematic Review on the Role of Vitamin C in Tissue Healing. Antioxidants 2022, 11, 1605. https://doi.org/10.3390/antiox11081605
[14] Ellinger S. Micronutrients, Arginine, and Glutamine: Does Supplementation Provide an Efficient Tool for Prevention and Treatment of Different Kinds of Wounds? Adv Wound Care (New Rochelle). 2014 Nov 1;3(11):691-707. https://doi.org/10.1089/wound.2013.0482
[15] Ellinger S, Stehle P. Efficacy of vitamin supplementation in situations with wound healing disorders: results from clinical intervention studies. Curr Opin Clin Nutr Metab Care. 2009 Nov;12(6):588-95. https://doi.org/10.1097/MCO.0b013e328331a5b5
[16] Fan Chiang YH, Lee YW, Lam F, Liao CC, Chang CC, Lin CS. Smoking increases the risk of postoperative wound complications: A propensity score-matched cohort study. Int Wound J. 2023 Feb;20(2):391-402. https://doi.org/10.1111/iwj.13887
[17] Bonilla, JC., et al., 2025. The Impact of Nicotine on Wound Healing: A Comparative Review of Cigarettes, Vaping, and Nicotine Patches with Insights into Pathophysiological Mechanisms. Medical Research Archives, [online] 13(6). https://doi.org/10.18103/mra.v13i7.6635
[18] Campos LD, Santos Junior VA, Pimentel JD, Carregã GLF, Cazarin CBB. Collagen supplementation in skin and orthopedic diseases: A review of the literature. Heliyon. 2023 Mar 28;9(4):e14961. https://doi.org/10.1016/j.heliyon.2023.e14961
[19] K. Mistry, B. van der Steen, T. Clifford, F. van Holthoon, A. Kleinnijenhuis, J. Prawitt, M. Labus, B. Vanhoecke, P. E. Lovat, A. McConnell, Potentiating cutaneous wound healing in young and aged skin with nutraceutical collagen peptides, Clinical and Experimental Dermatology, Volume 46, Issue 1, 1 January 2021, Pages 109–117, https://doi.org/10.1111/ced.14392
[20] Geahchan, S.; Baharlouei, P.; Rahman, A. Marine Collagen: A Promising Biomaterial for Wound Healing, Skin Anti-Aging, and Bone Regeneration. Mar. Drugs 2022, 20, 61. https://doi.org/10.3390/md20010061
[21] Jafari, H.; Lista, A.; Siekapen, M.M.; Ghaffari-Bohlouli, P.; Nie, L.; Alimoradi, H.; Shavandi, A. Fish Collagen: Extraction, Characterization, and Applications for Biomaterials Engineering. Polymers 2020, 12, 2230. https://doi.org/10.3390/polym12102230
[22] Le Faouder, J.; Guého, A.; Lavigne, R.; Wauquier, F.; Boutin-Wittrant, L.; Bouvret, E.; Com, E.; Wittrant, Y.; Pineau, C. Human Serum, Following Absorption of Fish Cartilage Hydrolysate, Promotes Dermal Fibroblast Healing through Anti-Inflammatory and Immunomodulatory Proteins. Biomedicines 2024, 12, 2132. https://doi.org/10.3390/biomedicines12092132
[23] Peng X, Xu J, Tian Y, Liu W, Peng B. Marine fish peptides (collagen peptides) compound intake promotes wound healing in rats after cesarean section. Food Nutr Res. 2020 Aug 31;64. https://doi.org/10.29219/fnr.v64.4247
